Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну
Grand Župan Stefan Nemanjić – the Metochion in Hvosno
Abstract
Метох манастира Хиландар у Хвосну настао је у првим годинама 13. века прилагањима великог жупана Стефана Немањића – краља Стефана Првовенчаног (1217). Стефан је двема повељама, данас изгубљеним, даровао манастиру Хиландар једанаест села, пашњак, два винограда и један трг. О томе сазнајемо из повеље великог жупана Стефана Немањића, којом је потврдио своја прилагања манастиру Хиландар. Пратили смо увећање метоха у Хвосну, коме су скоро сви владари династије Немањић, уз њих и кнез Лазар, чинили дарове, а уз то смо обратили пажњу и на демографске промене које су утицале на промену статуса појединих села. После пада Српске деспотовине 1459. године, манастиру Хиландар и осталим светогорским манастирима сви поседи су одузети и приходи укинути.
The paper focuses on the metochion in Hvosno, founded at the beginning of the 13th century by grand župan Stefan Nemanjić – the first-crowned Serbian king (1217). In his two charters, which are lost today, he donated to the Hilandar monastery eleven villages, a pasture, two vineyards and a square. The grand župan’s confirmative charter informs us about these donations.
The region known in the Middle Ages as Hvosno encompassed a wide area around Peć, on both sides of the central course of the Beli Drim river and its tributaries. The Hilandar monastery was granted villages with arable land, vineyards, pastures, etc., аnd with dependent farm labourers who in return for the right of use (dominium utile) of the said holdings had specific obligations
to the monastery; at the same time Hilandar received the right of ownership (dominium directum) of the Dobri Dol pasture, vineyards in Kruševo and Peć and the Kninac square. The monastery used those holdings and worked them, leasing them out t...
Keywords:
велики жупан / манастир / повеља / метох / међаш / село / виноград / трг / пашњак / Grand župan / monastery / charter / metochion / village / vineyard / square / pastureSource:
Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time, 2020, 42, 83-98Publisher:
- Београд : Историјски институт
Funding / projects:
Note:
- У дугој и богатој историји српске државе и државности готово да нема владара који није оставио важан и значајан траг у обликовању историјске свести српског народа. У средњем веку, где је владар персонификација те државе, његова личност је та за коју се везују сви политички, друштвени и црквени токови. Стефан Првовенчани (1196‒1227) био је на владарском положају тридесет и једну годину, најпре као велики жупан, а последњих десет година као српски краљ. Његова прилично дуга владавина обележена је бројним изазовима, како на унутрашњем тако и на спољашњем плану, којима је он успешно одолевао. Управо том времену припадају два несумњиво најзначајнија догађаја у историји средњовековне Србије: његово крунисање за краља Српске и Поморске земље 1217. године и стицање архиепископског ранга српске цркве заслугом његовог брата Саве у Никеји 1218/1219. годинe, свакако уз његову свесрдну подршку. Осим што је био одважан државник и храбар ратник, Стефан је био и сјајан књижевник, који је успео да очува наслеђе свог оца Стефана Немање и додатно учврсти темељ српске државности и уврсти је у ред развијених европских земаља. Ни црква није остала нема за његове заслуге, те га је уврстила у ред светитеља. Његови потомци брижно су чували пут српске државности и православља, али и успомену на Стефана, Првовенчаног Краља. Управо због тих чињеница, доба Стефана Првовенчаног буди пажњу истраживача, који су у годинама јубилеја, будући да се навршило осам стотина година од стицања краљевске титуле, односно стварања српске немањићке краљевине и оснивања Српске архиепископије, узели учешће у тематском зборнику Стефан Првовенчани и његово доба и кроз радове који обилију свежим сагледавањем историјских чињеница изнели нове научне резултате и тиме умногоме допринели бољем разумевању слике првог краља из династије Немањића и његовог доба.