(Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи

Abstract

Последње деценије двадесетог века донеле су бројне заокрете у антрополошкој пракси и теорији која из ње проистиче. Нове констелације геополитичких и друштвених околности на глобалном нивоу преобликовале су пејзаже терена на које су антрополози класичне епохе традиционално одлазили, истражујући далеке, друге и другачије културе, те су, повратком антропологије кући, односно померањем фокуса интересовања са традиционалних на савремена друштва и културе, отворени нови терени, који могу бити и дигитални. Означивши их као места где се одвијају смислене људске активности, са последицама и одговорима на њих, кроз дигитална окружења можемо се кретати, у њима можемо провести време лутајући или истражујући, разговарати, упознавати се, волети и постојати, доживљавајући их као саставни део нашег света. Имајући то у виду, у овом раду представићу развој идеје о местима у дигиталном окружењу као теренима савремених антрополошких истраживања. Дефинисањем кључних појмова и њиховим контекстуализовањем настојаћу да скицирам пејзаж и карактеристике новијег медијског универзума чији су интернет и социјални медији део, и од којих је дигитално окружење сачињено, а потом ћу представити пут (де)колонизације дигиталног окружења која се огледа у његовом истовременом постајању стварним антрополошким тереном, који можемо истраживати вишелокацијском етнографијом, и насељавању дигиталног окружења, тј. у његовом означавању социјалним простором.

The last decades of the twentieth century brought several twists and turns in anthropological practice and theory. New constellations of geo-political and social circumstances on a global scale have also reshaped the terrain landscapes traditionally visited by anthropologists of the classical epoch, exploring distant, other, and different cultures. Bringing anthropology home, by shifting the focus of interest from traditional to contemporary societies and cultures, has opened new terrains which can also be digital. Marked as places where meaningful human activities take place, with consequences and responses to them, we can move through digital environments, we can spend time wandering or exploring, talking, getting to know each other, loving and being, experiencing them as an integral part of our world. With that in mind, in this paper, I will present the development of the idea of places in the digital environment as the terrain of contemporary anthropological research. By defining key concepts and contextualizing them, I will seek to outline the landscape and features of the new(er) media universe, which the internet and social media are a part of, and which make up the digital environment. Then I will present the path of (de)colonizing the digital, reflected in its becoming a real anthropological terrain, which can be explored by multi-sited ethnography, and the settlement of the digital environment, i.e. by designating them a social space.