Културна добра као необновљиви ресурси

Abstract

Културна добра су необновљиви ресурс и у тексту који следи побројани су примери културних добара која су нестала или су угрожена различитим врстама немарности. Много тога нестало је у бомбардовањима којих је у XX веку било много и у којима нису поштеђена ни културна добра. Ту, пре свега, треба поменути пљачкање српских архива током Првог и Другог светског рата, уништење споменика вожду Караорђу 1916. године и паљење Народне библиотеке 1941. године којим су заувек не стала драгоцена сведочанства наше прошлости. Треба, међутим, поменути и девастацију која се десила у нашој ближој прошлости током транзиције, као што је нестајање биоскопске мреже у читавој Србији. То се догодило у земљи која је међу првима у Европи била у прилици да 1896. године, неколико месеци после историјске пројекције браће Лимијер 1895. године, види то чудо тада звано кинематограф. У земљи која је од самих почетака имала изузетно развијену биоскопску мрежу и чије су дворане деценијама биле место увида у све токове наше и светске кинематографије. Транзицији смо платили данак и продајом великог филмског концерна „Авала филм“. Тим чином отуђени су филмови који су у тренутку продаје имали статус културног добра. Данас се, као и пре продаје, филмови чувају у Архиву Југословенске кинотеке, о њима и даље брину стручњаци те институције и све то финансира Република Србија. Али, права приказивања и профит од приказивања припадају ономе ко је купио „Авала филм“. Овај текст једним делом обухвата и оснивање Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ. Будућност заштите културних добара најчешће дефинишемо кроз њихову дигитализацију, која је свакако један од видова њиховог очувања и промовисања. Задатак новооснованог Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ је да се заштити и спречи даље пропадање драгоцене грађе која сведочи о нашој историји и идентитету, али и да омогући да она постане доступна стручној и најширој јавности.

Cultural property is a non-renewable resource and this article lists examples of cultural properties that are lost or jeopardized by various sorts of carelessness. Many items were destroyed in numerous bombings during the 20th century, in which cultural properties were not exempted. Here we should first mention lootings of Serbian archives during World War I and II, demolition of monument to Karađorđe in 1916, and burning of National Library in 1941, which all led to permanent disappearance of valuable evidences of our past. We should, however, also mention the devastation which occurred in our recent history during the transition, such as disappearance of networks of cinemas in the entire Serbia. This happened in the country which in 1896 was among the first in Europe to see the new wonder named cinematograph, only few months after the historical projection by Lumier brothers in 1895. In the country which had very well developed cinema network from the very beginning, and whose halls have been providing insight into all the latest trends in our and global cinematography for decades. We also paid our dues to transition by selling of major movie concern “Avala film”. This way, all the movies that had status of a cultural property in the moment of sales have also changed ownership. Today, just like before the sales, those movies are kept in the Archive of Yugoslav Cinotheque, its experts are still taking care about them, and all of this is financed by Republic of Serbia. But distribution rights and profit from them belong to the buyer of “Avala film”. Part of this article includes founding of SASA Audiovisual Archive and Center for Digitalization. Future of protection of cultural property is most often defined by their digitalization which definitely is one of the ways of their preservation and promotion. Task of the newly-founded SASA Audiovisual Archive and Center for Digitalization is to protect and prevent further deterioration of valuable content which testifies about our history and identity, but also to make it available to our professional and wide audience.