Очувањe и развој идентитета града у Србији – искушењe данашњег урбанизма

Abstract

Неопходна модернизација градова Србије захтева преиспитивање значаја и улоге града, његовог економског и културног потенцијала. У раду је дат приказ идеја о граду као генератору развоја државе и онога што чини урбану културу и идентитет града. Посебно је дато објашњење урбаног амбијента, драгуља урбане културе, једног од кључних елемената урбаног идентитета. Урбани идентитет, изразито осетљив проблем данашњег Београда и других већих градова Србије, и шире у овом делу Европе, описан је као слојевит ментални процес нераздвојан од људског поимања урбане средине, директно повезан са одређеним системом вредности који у Србији још није успостављен. Физичке структуре притом имају посебан утицај јер се преко њих развија осећај припадности месту, док нове урбанистичке и архитектонске структуре које одударају од наслеђеног начина и стила грађења могу дубоко да поремете овај осећај. У наставку је објашњена ситуација са градовима Србије у периоду успорене транзиције са низом негативних појава које утичу на идентитет њених градова. Код тога је наглашено слабљење улоге урбанизма као делатности од јавног значаја и јачање тзв. инвеститорског урбанизма, где инвеститор преузима доминантну улогу у одлучивању док учешће јавности добија формалну улогу. Истакнут је пример пројекта Београд на води и могући негативан утицај на идентитет Београда. На крају су наведене могуће акције које би унапредиле улогу и положај урбанизма Србије и културни идентитет градова, према моделу савременог европског урбанизма и декларације Хабитат 3.

Necessary modernization of towns in Serbia requires questioning of importance and of role of a town, its economic and cultural potential. This work gives overview of ideas about town as a generator of country’s development and of the things that form urban culture and identity of a town. Explanation of urban ambient, jewel of urban culture, one of the key elements of urban identity was also provided. Urban identity, highly sensitive problem of today’s Belgrade and other cities in Serbia, and even broader, in this part of Europe, is described as stratified mental process, inseparable from human perception of urban environment, directly connected to a certain system of values which has not yet been established in Serbia. Physical structures have special influence here, because through them a feeling of belonging to the place is being developed, while new urbanistic and architectural structures which are different from the inherited way and style of building may deeply disturb this feeling. Further in the article, there is an explanation of the situation with Serbian towns in the period of slower transition with an array of negative occurrences which influence identity of the towns. Especially highlighted is the weakening of the role of urbanism as an activity of public importance, and strengthening of the so-called investors’ urbanism, where the investor takes over the dominant role in deciding, while participation of the public is purely formal. Highlighted is the example of the Belgrade Waterfront project, and its potential negative influence on identity of Belgrade. At the end, potential activities are listed which might improve role and position of urbanism in Serbia and cultural identity of towns, based on the model of modern European urbanism and the Habitat 3 declaration.