Идентитетске матрице: la jeunesse désaffectée и уморни ратници (Србија, 2010–2015)

Abstract

Предмет овог рада је идентификација доминантних идентитетских матрица – поетски означених као la jeunesse désaffectée и уморни ратници – у савременој српској, надасве филмској, али, у одређеној мери, и другим уметничким продукцијама у периоду од 2010. до 2015. године (Тилва Рош, Никола Лежаић, 2010; Варвари, Иван Икић, 2014; Непослушни, Мина Ђукић, 2014; Свети Георгије убива аждаху, Срђан Драгојевић, 2009; Бранио сам Младу Босну, Срђан Кољевић, 2014; Српска трилогија, Славенко Салетовић, 2013, Народно позориште, Београд; Принцип, мали ми је овај гроб, Биљана Србљановић, Дино Мустафић, 2013, Битеф театар, Београд; Велики рат, Александар Гаталица, 2012). Главна хипотеза овог рада јесте да је у низу бинарности – наративних структура, нарације, (измештених) хронотопа, света приче (storyworld)) – најсимптоматичнија она о бинарности дискурса прошлости и мита у којима су укорењени идентитети. Испразна младеж негира и одбацује било коју врсту прошлости, док уморни ратници критички преиспитују прошлост сублимирани у миту Великог рата који, истовремено, даље граде игром критичке деконструкције и реконструкције.

Subject of this article is identification of dominant identity matrices – poetically marked as la jeunesse désaffectée and tired warriors – in modern Serbian, mainly cinematographic, but, to a certain extent, also in other artistic productions in the period from 2010 till 2015 (Tilva Roš, Nikola Ležaić, 2010; Barbarians, Ivan Ikić, 2014; The Disobedient, 2014, Mina Đukić; St. George Shoots the Dragon, Srđan Dragojević, 2009; The Man Who Defended Gavrilo Princip, Srđan Koljević, 2014; Serbian Trilogy, Slavenko Saletović, 2013, National Theater, Belgrade; Princip, This Grave Is Too Small For Me, Biljana Srbljanović, Dino Mustafić, 2013, Bitef Theater, Belgrade; The Great War, Aleksandar Gatalica, 2012). Main hypothesis of this article is that in a sequence of binaries – narrative structures, narration, (displaced) chronotops, storyworld – the most symptomatic is the one about binarity of discourse of the past and myth in which the identities are rooted. Futile youth negates and rejects any sort of past, while tired warriors critically question the past sublimed in the myth of The Great War which, at the same time, they further build by game of critical deconstruction and reconstruction.