О улози националне академије у обликовању културне и језичке политике

Abstract

У раду се заступа теза да језичку и културну политику треба да утврђују и воде министарства просвете, науке и културе ослањајући се на мишљења најмеродавнијих установа, посебно националних академија у појединим земљама, будући да су националне академије и осниване да би се бавиле, пре свега, филолошким, историјским, друштвеним и културним питањима, а да је један од главних циљева језичке и културне политике заштита и неговање националног идентитета, као свести о континуитету темељних вредности народа, посебно његовог језика и културе, и неговање националног интегритета као јединства у простору и друштву. У раду се такође образлаже теза да национална академија треба да има своје виђење стратегије политике у области развоја језика и културе, које не мора бити сасвим подударно са стратегијом коју формулише држава, али пошто култура није политички стерилан простор, него поље сучељавања различитих носилаца меке моћи, национална академија мора настојати да избегава контаминираност дневном политиком. У другом делу рада дат је преглед елемената стратегије у области језичке политике каква је данас потребна у Републици Србији.

В рассмотрении роли национальной академии в формировании культурной и языковой политики, автор настоящей статьи приходит к выводу, что основная обязанность за утверждение и осуществление культурной и языковой политики в каждой стране возложена на министерства образования, науки и культуры, которые в своей работе должны учитывать мнения экспертов, а также наиболее компетентных в данной области научных учреждений, в первую очередь, национальных академий. Поскольку изучение и оценка филологический, исторических, социальных и культурных вопросов являются основными целями деятельности национальных академий, это неизбежно отражается на необходимости участия национальных академий в формировании языковой и культурной политики государства в области защиты и воспитания национальной идентичности и целостности В связи с этим национальные академии должны иметь свое видение стратегии политики в области развития языка и культуры, которое которое может отличаться от той стратегией, которую проводит государство. Хотя культура не является политически стерильным пространством, а сферой столкновения различных представителей мягкой силы, национальная академия должна стремится по мере возможностей избежать вовлечения в проблемы злободневных вопросов текущей политики. Во второй части работы представлен обзор элементов стратегии в области языковой политики, какая сегодня необходима в Сербии.