Креативне индустрије и тржиште
Abstract
Креативне индустрије не постоје као унифицирана категорија. У овом раду
креативне индустрије третирам као „кишобран“ који покрива различите активности,
производе и услуге. Један од разлога зашто је концепт креативних индустрија еклектичан јесте различитост свега што се у свету третира као креативна индустрија. У неким земљама креативне индустрије су примарно о културном и природном наслеђу, у
другима су то филмови, музика или видео-игре које су на индустријској скали. Многи
креативни производи и услуге се дистрибуирају глобално; мада су традиције, идеје, језици, вештине и таленат, које они исказују, на посебан начин локални. Креативне индустрије иду руку под руку са економијама градова и регија. У многим земљама као
што је Србија, финансирање од стране јавних власти подржава културне активности,
укључујући креативне праксе. Ово укључује инвестирање у извођачке и визуелне уметности, као и филм и дигиталне медије. Постоји стална расправа о улози јавног финансирања уметности и култу...ре насупрот тржишном моделу. Стабилно инвестирање
у уметност и културу, снажно образовање и обучавање омогућиће настанак генерација
талената и моћан сектор који укључује музеје, галерије, позоришта, телевизију, филм,
моду, дизајн и много више.
Creative industries do not exist as a unified category. In this article, I treat creative industries as an “umbrella” which covers various activities, products and services. One of
the reasons why the concept of creative industries is eclectic is diversity of all things which
are considered creative industry all over the world. In some countries, creative industries are
mainly about cultural and natural heritage, in others those are movies, music or video games
which are on industrial scale. Many creative products and services are distributed globally,
although traditions, ideas, languages, skills and talent which they express are local in a special
way. Creative industries go hand in hand with economies of cities and regions. In many countries like Serbia, funding by public authorities is what supports cultural activities, including
creative practice. This includes investing into performers and visual arts, such as film and
digital media. There are constant discussions about r...ole of public funding of art and culture
vs. the commercial model. Stable investment into art and culture, quality education and training will enable birth of generations of talents and a powerful sector which includes museums,
galleries, theaters, TV, film, fashion, design and much more.
Keywords:
industries / economies / globally / locally / talents / ideas / investing / festivals / cultural identity / индустрије / економије / глобално / локално / таленти / идеје / инвестирање / фестивали / културни идентитетSource:
Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године, 2017, 87-99Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности, Београд, ISSN 0354-4850 ; књ. 166. Одељење историјских наука ; књ. 39
- Прихваћено за објављивање на IX седници Одељења друштвених наука, одржаноj 7. новембра 2017. године, на основу реферата академика Косте Чавошког и дописног члана Александра Костића
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Брадић, Небојша PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9183 AB - Креативне индустрије не постоје као унифицирана категорија. У овом раду креативне индустрије третирам као „кишобран“ који покрива различите активности, производе и услуге. Један од разлога зашто је концепт креативних индустрија еклектичан јесте различитост свега што се у свету третира као креативна индустрија. У неким земљама креативне индустрије су примарно о културном и природном наслеђу, у другима су то филмови, музика или видео-игре које су на индустријској скали. Многи креативни производи и услуге се дистрибуирају глобално; мада су традиције, идеје, језици, вештине и таленат, које они исказују, на посебан начин локални. Креативне индустрије иду руку под руку са економијама градова и регија. У многим земљама као што је Србија, финансирање од стране јавних власти подржава културне активности, укључујући креативне праксе. Ово укључује инвестирање у извођачке и визуелне уметности, као и филм и дигиталне медије. Постоји стална расправа о улози јавног финансирања уметности и културе насупрот тржишном моделу. Стабилно инвестирање у уметност и културу, снажно образовање и обучавање омогућиће настанак генерација талената и моћан сектор који укључује музеје, галерије, позоришта, телевизију, филм, моду, дизајн и много више. AB - Creative industries do not exist as a unified category. In this article, I treat creative industries as an “umbrella” which covers various activities, products and services. One of the reasons why the concept of creative industries is eclectic is diversity of all things which are considered creative industry all over the world. In some countries, creative industries are mainly about cultural and natural heritage, in others those are movies, music or video games which are on industrial scale. Many creative products and services are distributed globally, although traditions, ideas, languages, skills and talent which they express are local in a special way. Creative industries go hand in hand with economies of cities and regions. In many countries like Serbia, funding by public authorities is what supports cultural activities, including creative practice. This includes investing into performers and visual arts, such as film and digital media. There are constant discussions about role of public funding of art and culture vs. the commercial model. Stable investment into art and culture, quality education and training will enable birth of generations of talents and a powerful sector which includes museums, galleries, theaters, TV, film, fashion, design and much more. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године T1 - Креативне индустрије и тржиште SP - 87 EP - 99 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9183 ER -
@conference{ author = "Брадић, Небојша", year = "2017", abstract = "Креативне индустрије не постоје као унифицирана категорија. У овом раду креативне индустрије третирам као „кишобран“ који покрива различите активности, производе и услуге. Један од разлога зашто је концепт креативних индустрија еклектичан јесте различитост свега што се у свету третира као креативна индустрија. У неким земљама креативне индустрије су примарно о културном и природном наслеђу, у другима су то филмови, музика или видео-игре које су на индустријској скали. Многи креативни производи и услуге се дистрибуирају глобално; мада су традиције, идеје, језици, вештине и таленат, које они исказују, на посебан начин локални. Креативне индустрије иду руку под руку са економијама градова и регија. У многим земљама као што је Србија, финансирање од стране јавних власти подржава културне активности, укључујући креативне праксе. Ово укључује инвестирање у извођачке и визуелне уметности, као и филм и дигиталне медије. Постоји стална расправа о улози јавног финансирања уметности и културе насупрот тржишном моделу. Стабилно инвестирање у уметност и културу, снажно образовање и обучавање омогућиће настанак генерација талената и моћан сектор који укључује музеје, галерије, позоришта, телевизију, филм, моду, дизајн и много више., Creative industries do not exist as a unified category. In this article, I treat creative industries as an “umbrella” which covers various activities, products and services. One of the reasons why the concept of creative industries is eclectic is diversity of all things which are considered creative industry all over the world. In some countries, creative industries are mainly about cultural and natural heritage, in others those are movies, music or video games which are on industrial scale. Many creative products and services are distributed globally, although traditions, ideas, languages, skills and talent which they express are local in a special way. Creative industries go hand in hand with economies of cities and regions. In many countries like Serbia, funding by public authorities is what supports cultural activities, including creative practice. This includes investing into performers and visual arts, such as film and digital media. There are constant discussions about role of public funding of art and culture vs. the commercial model. Stable investment into art and culture, quality education and training will enable birth of generations of talents and a powerful sector which includes museums, galleries, theaters, TV, film, fashion, design and much more.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године", title = "Креативне индустрије и тржиште", pages = "87-99", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9183" }
Брадић, Н.. (2017). Креативне индустрије и тржиште. in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године Београд : Српска академија наука и уметности., 87-99. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9183
Брадић Н. Креативне индустрије и тржиште. in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године. 2017;:87-99. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9183 .
Брадић, Небојша, "Креативне индустрије и тржиште" in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године (2017):87-99, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9183 .