Чуда Димитрија Солунског као историски извори

Abstract

Византиска хагиографска литература претставља, опште говорећи, користан а често и драгоцен докуметарни материјал за културну историју (развој верске свести, историју цркве, развој језика итд.), али као изворна грађа за историју у ужем смислу (економску, друштвену и политичку) она је, сем ретких изузетака, неупотребљива. Један од најзначајнијих изузетака у овом погледу претстављају управо Мiracula S. Demetrii I-II. Ове две збирке чудеса садрже необично много података од историског значаја. То је уочио већ први њихов издавач, преводилац и коментатор боландист Вуeus 1780 год. Полазећи од података садржаних у Мir. I–II Вуeus је израдио једну опширну студију о ширењу култа св. Димитрија у византиском свету“. У том значајном и још увек корисном раду Вуeus је, поред осталог, дао и кратке оцене Мir. I—II као историских извора“. Сем тога, он је у својим коментарским напоменама извршио и први покушај одређивања времена постанка Мir. I–II као и датирања вести које се у њима садрже“. После студије ученог боландисте појавио се читав низ радова у којима се проналазе, користе и тумаче подаци из Мir. I–II, и то са разних гледишта. Једни су ове збирке чудеса испитивали као изворе за историју Солуна (Tafel, Tafrali), а други и најмногобројнији као изворе за прошлост балканских Словена (Филарет, Дринов, Николајевић, Niederle, Станојевић, Јиречек, Графенауер); неки су истицали важност података о војнополитичкој организацији византиског Балкана (Gelzer), док су други указивали на податке од општијег значаја који бар донекле допуњују оскудне вести византиске историографије VII-VIII века (Мuralt, Tougard, Ostrogorsky, Grégoire, Lemerle, Bon); неки у Мir. I—II траже литерарне потврде о остацима византиске уметности у Солуну (Laurent, Успенски, Грабар) док су их други проучавали као чисто хагиографске списе (Delehaye); најзад, неколико научника налазе да Мir. II садрже података корисних и за најранији период бугарске историје (Милев, Златарски). Кратко речено, за последњих сто педесет година у науци се увидело да Мir. I–II, иако су хагиографски списи, садрже разноврсних података, корисних и важних не само за историју града Солуна и прошлост балканских Словена него и за историју читавог византиског Балкана“. Са тога разлога солунске збирке чудеса данас се убрајају у ред значајнијих византиских извора.

Оuand on considère la littérature existant jusquºa present ou sont utilisées ou discutées les diverses données tirées de Mir. I-II, ce qui tout d'abord frappe le lecteur, ce sont les grands désaccords des savants sur la chronologie et l'interpretation de ces données. D'autre part, un assez grand nombre de renseignements d'un certain interet historique, specialement ceuх de Mir. I, n'ont même pas été pris en considération dans les discussions qui ont eu lieu jusqua се jour. En d'autres termes, les Acta s. Demetrii representent des ouvra ges qui, comme sources historiques, devraient etre minutieusement examines, comme l'a dit récemment fеu A. Vasiliev. Notre étude est precisement une tentative d'un tel examen, un effort pour trouver les meilleures solutions des questions qui se posent a propos de Mir. I-II, considérés comme sources historiques: Quand furent composes ces recueils? Quels renseignements historiques et de quelle sorte contient chacun de ces deux documents et quand se sont passés les divers évenements dont on y parie? Quelle est, en un mot, la valeur de ces ouvrages hagiographiques comme sources historiques?