Законски оквири културне политике и начини финансирања
Апстракт
Последњих година велика сметња културном развоју били су закони. Не
поштују се или су лоши и неприменљиви, застарели, неусклађени, нису донети за све
битне области културе, а многи донети за друге делатности угрожавају културу.
Закон о култури усвојен 2009. године никада у потпуности није примењен. Није
донета стратегија развоја културе, није решен положај установа заштите културног
наслеђа, прекршени су рокови за избор органа управљања, као и рокови за конкурсе за
програме. Нису поштовани критеријуми за утврђивање статуса установа од националног значаја, критеријуми за доделу тзв. националних пензија, није решен статус установа са Косова и Метохије итд.
Измене Закона о култури усвојене почетком 2016. године су конфузне и неоствариве.
Закон о културним добрима донет још 1994. године не задовољава савремене стандарде.
Нису донети закони о архивима, музејима, позоришту.
Закони из других области угрожавају културу: о јавним набавкама, о социјалном
осигурању, о буџетском систему..., о радним односима, о планирању и изградњи, о радио-
-дифузији, о ауторском и сродним правима.
Финансирање
Основ финансирања мора да остане буџет, култура не сме да буде препуштена тржишту.
Из буџета би се финансирале: плате, материјални трошкови, социјална давања, награде и надокнаде, инвестиције, набавка опреме, обавезе проистекле из међународних
уговора, сви послови који би се могли сврстати у „државне обавезе“.
Посебно формиран Национални фонд за културу би прикупљао и дистрибуирао
средства: од туристичке таксе за обнову културних добара, од РАТЕЛ-а и РЕМ-а за
кинематографију, од комерцијалних програма за уметничку музику, од инвестиција у
јавне објекте за ликовну и примењену уметност, од игара на срећу за књиге и часописе, а улагања у позориште подразумевалa би ослобађање од пореза. Потребно је увести
систем стимулација за спонзоре, донаторе, за јавно-приватно партнерство како би се
оживели биоскопи, књижаре, домови културе.
Закључак: битно је успоставити систем и поставити одговорне и образоване људе
да њим управљају.
Over the last few years, laws have been major obstacle to cultural development.
There are many challenges when it comes to laws – sometimes they are not being followed,
sometimes they are being inadequate and inapplicable, outdated, unadjusted, not covering all
key parts of culture, and many laws which regulate other areas affect culture in negative way.
Law on Culture was passed in 2009, but it has never been fully implemented. There was
no strategy for development of culture, position of institutions for preservation of cultural
heritage was not regulated, deadlines for appointing management of cultural institutions were
missed, and so were the deadlines for selection of programs. Criteria for awarding status
of “institution of national importance” were not followed, and neither were the criteria for awarding of the so-called national pensions, status of institutions from Kosovo and Metohija
remained unresolved, and so on.
Amendments to the Law on Culture, passed in early 2...016, are confusing and unrealistic.
The Law on Cultural Properties was adopted in 1994 and it does not meet modern
standards.
Laws on archives, museums, theaters have not been passed.
Other laws which negatively affect culture: laws on public procurement, social security,
budget system, labor, planning and construction, broadcasting, copyright and related rights.
Funding
National budget must remain the main source of funding, culture must not be left to the
market.
National budget should fund: salaries, material costs, social benefits, bonuses and allowances, investments, equipment procurement, obligations from international agreements, all
activities which can be classified as “state obligations”.
“National Fund for Culture” should be especially formed for collecting and distributing
funds: funds from tourist tax would be used for restoration of cultural properties; funds from
Regulatory Agency for Electronic Communications and Postal Services and from Regulatory
Agency for Electronic Media would go to cinematography; funds from commercial programs
would go to artistic music; funds from investment in public facilities would go to fine arts
and applied arts; funds from lottery would be used for books and magazines; and investments in theaters would be tax-deductible. It is necessary to establish a system of incentives
for sponsors, donors, public-private partnerships in order to revive cinemas, bookstores, and
culture centers.
Conclusion: it is important to set-up a system and appoint responsible and educated
people to manage it.
Кључне речи:
legal framework of cultural policy / budget / National Fund / system / responsibility / education / законски оквири културне политике / буџет / Национални фонд / систем / одговорност / образовањеИзвор:
Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године, 2017, 31-40Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности, Београд, ISSN 0354-4850 ; књ. 166. Одељење историјских наука ; књ. 39
- Прихваћено за објављивање на IX седници Одељења друштвених наука, одржаноj 7. новембра 2017. године, на основу реферата академика Косте Чавошког и дописног члана Александра Костића
Колекције
TY - CONF AU - Мојовић, Горица PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9178 AB - Последњих година велика сметња културном развоју били су закони. Не поштују се или су лоши и неприменљиви, застарели, неусклађени, нису донети за све битне области културе, а многи донети за друге делатности угрожавају културу. Закон о култури усвојен 2009. године никада у потпуности није примењен. Није донета стратегија развоја културе, није решен положај установа заштите културног наслеђа, прекршени су рокови за избор органа управљања, као и рокови за конкурсе за програме. Нису поштовани критеријуми за утврђивање статуса установа од националног значаја, критеријуми за доделу тзв. националних пензија, није решен статус установа са Косова и Метохије итд. Измене Закона о култури усвојене почетком 2016. године су конфузне и неоствариве. Закон о културним добрима донет још 1994. године не задовољава савремене стандарде. Нису донети закони о архивима, музејима, позоришту. Закони из других области угрожавају културу: о јавним набавкама, о социјалном осигурању, о буџетском систему, о радним односима, о планирању и изградњи, о радио- -дифузији, о ауторском и сродним правима. Финансирање Основ финансирања мора да остане буџет, култура не сме да буде препуштена тржишту. Из буџета би се финансирале: плате, материјални трошкови, социјална давања, награде и надокнаде, инвестиције, набавка опреме, обавезе проистекле из међународних уговора, сви послови који би се могли сврстати у „државне обавезе“. Посебно формиран Национални фонд за културу би прикупљао и дистрибуирао средства: од туристичке таксе за обнову културних добара, од РАТЕЛ-а и РЕМ-а за кинематографију, од комерцијалних програма за уметничку музику, од инвестиција у јавне објекте за ликовну и примењену уметност, од игара на срећу за књиге и часописе, а улагања у позориште подразумевалa би ослобађање од пореза. Потребно је увести систем стимулација за спонзоре, донаторе, за јавно-приватно партнерство како би се оживели биоскопи, књижаре, домови културе. Закључак: битно је успоставити систем и поставити одговорне и образоване људе да њим управљају. AB - Over the last few years, laws have been major obstacle to cultural development. There are many challenges when it comes to laws – sometimes they are not being followed, sometimes they are being inadequate and inapplicable, outdated, unadjusted, not covering all key parts of culture, and many laws which regulate other areas affect culture in negative way. Law on Culture was passed in 2009, but it has never been fully implemented. There was no strategy for development of culture, position of institutions for preservation of cultural heritage was not regulated, deadlines for appointing management of cultural institutions were missed, and so were the deadlines for selection of programs. Criteria for awarding status of “institution of national importance” were not followed, and neither were the criteria for awarding of the so-called national pensions, status of institutions from Kosovo and Metohija remained unresolved, and so on. Amendments to the Law on Culture, passed in early 2016, are confusing and unrealistic. The Law on Cultural Properties was adopted in 1994 and it does not meet modern standards. Laws on archives, museums, theaters have not been passed. Other laws which negatively affect culture: laws on public procurement, social security, budget system, labor, planning and construction, broadcasting, copyright and related rights. Funding National budget must remain the main source of funding, culture must not be left to the market. National budget should fund: salaries, material costs, social benefits, bonuses and allowances, investments, equipment procurement, obligations from international agreements, all activities which can be classified as “state obligations”. “National Fund for Culture” should be especially formed for collecting and distributing funds: funds from tourist tax would be used for restoration of cultural properties; funds from Regulatory Agency for Electronic Communications and Postal Services and from Regulatory Agency for Electronic Media would go to cinematography; funds from commercial programs would go to artistic music; funds from investment in public facilities would go to fine arts and applied arts; funds from lottery would be used for books and magazines; and investments in theaters would be tax-deductible. It is necessary to establish a system of incentives for sponsors, donors, public-private partnerships in order to revive cinemas, bookstores, and culture centers. Conclusion: it is important to set-up a system and appoint responsible and educated people to manage it. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године T1 - Законски оквири културне политике и начини финансирања SP - 31 EP - 40 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9178 ER -
@conference{ author = "Мојовић, Горица", year = "2017", abstract = "Последњих година велика сметња културном развоју били су закони. Не поштују се или су лоши и неприменљиви, застарели, неусклађени, нису донети за све битне области културе, а многи донети за друге делатности угрожавају културу. Закон о култури усвојен 2009. године никада у потпуности није примењен. Није донета стратегија развоја културе, није решен положај установа заштите културног наслеђа, прекршени су рокови за избор органа управљања, као и рокови за конкурсе за програме. Нису поштовани критеријуми за утврђивање статуса установа од националног значаја, критеријуми за доделу тзв. националних пензија, није решен статус установа са Косова и Метохије итд. Измене Закона о култури усвојене почетком 2016. године су конфузне и неоствариве. Закон о културним добрима донет још 1994. године не задовољава савремене стандарде. Нису донети закони о архивима, музејима, позоришту. Закони из других области угрожавају културу: о јавним набавкама, о социјалном осигурању, о буџетском систему, о радним односима, о планирању и изградњи, о радио- -дифузији, о ауторском и сродним правима. Финансирање Основ финансирања мора да остане буџет, култура не сме да буде препуштена тржишту. Из буџета би се финансирале: плате, материјални трошкови, социјална давања, награде и надокнаде, инвестиције, набавка опреме, обавезе проистекле из међународних уговора, сви послови који би се могли сврстати у „државне обавезе“. Посебно формиран Национални фонд за културу би прикупљао и дистрибуирао средства: од туристичке таксе за обнову културних добара, од РАТЕЛ-а и РЕМ-а за кинематографију, од комерцијалних програма за уметничку музику, од инвестиција у јавне објекте за ликовну и примењену уметност, од игара на срећу за књиге и часописе, а улагања у позориште подразумевалa би ослобађање од пореза. Потребно је увести систем стимулација за спонзоре, донаторе, за јавно-приватно партнерство како би се оживели биоскопи, књижаре, домови културе. Закључак: битно је успоставити систем и поставити одговорне и образоване људе да њим управљају., Over the last few years, laws have been major obstacle to cultural development. There are many challenges when it comes to laws – sometimes they are not being followed, sometimes they are being inadequate and inapplicable, outdated, unadjusted, not covering all key parts of culture, and many laws which regulate other areas affect culture in negative way. Law on Culture was passed in 2009, but it has never been fully implemented. There was no strategy for development of culture, position of institutions for preservation of cultural heritage was not regulated, deadlines for appointing management of cultural institutions were missed, and so were the deadlines for selection of programs. Criteria for awarding status of “institution of national importance” were not followed, and neither were the criteria for awarding of the so-called national pensions, status of institutions from Kosovo and Metohija remained unresolved, and so on. Amendments to the Law on Culture, passed in early 2016, are confusing and unrealistic. The Law on Cultural Properties was adopted in 1994 and it does not meet modern standards. Laws on archives, museums, theaters have not been passed. Other laws which negatively affect culture: laws on public procurement, social security, budget system, labor, planning and construction, broadcasting, copyright and related rights. Funding National budget must remain the main source of funding, culture must not be left to the market. National budget should fund: salaries, material costs, social benefits, bonuses and allowances, investments, equipment procurement, obligations from international agreements, all activities which can be classified as “state obligations”. “National Fund for Culture” should be especially formed for collecting and distributing funds: funds from tourist tax would be used for restoration of cultural properties; funds from Regulatory Agency for Electronic Communications and Postal Services and from Regulatory Agency for Electronic Media would go to cinematography; funds from commercial programs would go to artistic music; funds from investment in public facilities would go to fine arts and applied arts; funds from lottery would be used for books and magazines; and investments in theaters would be tax-deductible. It is necessary to establish a system of incentives for sponsors, donors, public-private partnerships in order to revive cinemas, bookstores, and culture centers. Conclusion: it is important to set-up a system and appoint responsible and educated people to manage it.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године", title = "Законски оквири културне политике и начини финансирања", pages = "31-40", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9178" }
Мојовић, Г.. (2017). Законски оквири културне политике и начини финансирања. in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године Београд : Српска академија наука и уметности., 31-40. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9178
Мојовић Г. Законски оквири културне политике и начини финансирања. in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године. 2017;:31-40. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9178 .
Мојовић, Горица, "Законски оквири културне политике и начини финансирања" in Култура, основа државног и националног идентитета : зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. новембра 2016. године (2017):31-40, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9178 .