Процена ризика од несташице воде за пиће у Србији

Abstract

Оцена ризика од несташице воде у Србији у овом раду третира углавном подземне воде којима се као водом за пиће тренутно снабдева око 75% становништва. Оцена је базирана на претходно изведеним регионалним истраживањима подземних водних ресурса, подлогама водопривредних планова, студијама и докторским дисертацијама. Анализе показују да се Србија у садашњим условима, према водном билансу, не може сврстати у групу земаља сиромашних водним ресурсима ни по једном од важећих интернационалних критеријума и стандарда, иако се то у нашој пракси често чини. Пројекције указују на то да се, и поред реалног смањења расположивости воде на неким од изворишта, и могућности да се овај тренд настави и у будућности, може очекивати да ће Србија и уз побољшану демографску и економску ситуацију располагати довољним количинама воде до краја овог миленијума, па и даље. Ово потврђује чињеница да Србија у свим комуналним системима за водоснабдевање сада користи мање од 1/4 расположивих и обнављајућих подземних водних ресурса. С друге стране, много израженији проблем биће очување и спречавање даље деградације квалитета воде, која је због присуства бројних загађивача и неaдекватне примене политике еколошке превенције изложена све већим притисцима.

The risk assessment of drinking water shortage given in this article mainly considers groundwater, which currently supplies around 75% of the population focusing on Serbia. The assessment is based on the earlier regional hydrogeological projects focusing on groundwater resources, water master plans, studies and doctoral dissertations. The analyses show that given the actual circumstances Serbia cannot be declared as а “water poor” or even “water stress” country according to existing international criteria and standards, although in national water practice such tendencies can be found. The projections show that despite the depletion of water at some sources, and possible further decreasing of groundwater resources, the country will possess sufficient reserves of drinking water up to the end of this millennium. This could be confirmed by the ratio of the total volume of water pumped for public waterworks and the total amount of available and renewable groundwater reserves. The latter is at present three times bigger than the former: groundwater reserves have been estimated at 70 m3/s, while current potable water use is around 23 m3/s. A much larger problem is to preserve existing water quality and to ensure protection from further water degradation, which is caused by many existing pollutants and inadequately applied preventive ecological policy.