DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
  • Циклус предавања / Lecture series
  • Одељењe за математику, физику и гео-науке
  • View Item
  •   DAIS
  • Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
  • Циклус предавања / Lecture series
  • Одељењe за математику, физику и гео-науке
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Сеизмички хазард у Србији

Seizmic hazard in Serbia

Thumbnail
2019
bitstream_38740.pdf (6.981Mb)
Authors
Младеновић, Ана
Радовановић, Славица
Lecture (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
This paper looks into the issues related to the determination of seismic hazard in Serbia. Even though Serbia is situated in the central part of the Balkan Peninsula and is not near the zone where the largest amount of tectonic energy in the region is generated, relatively strong earthquakes occur in our country. Regardless of the fact that earthquakes measuring magnitude 5 or greater, which may be considered relatively strong for the inner parts of the continent, occur in our region once every ten years, on average, they cause a disproportionately large amount of damage. Given that, this paper provides an overview of data that one must have access to, as well as of methodology that has to be applied so as to precisely determine seismic hazard on the territory of our country.
У овом раду разматрани су проблеми дефинисања сеизмичког хазарда у Србији. Иако се Србија налази у централном делу Балканског полуострва и није близу месту где се генерише највећа количина тектонске енергије у региону, у нашој земљи се ипак дешавају релативно јаки земљотреси. Без обзира на то што се земљотреси магнитуде преко 5, који се за унутрашњи део континента могу сматрати релативно јаким, у нашем подручју дешавају у просеку једном у десетак година, штета коју они праве је несразмерно велика. Због тога је у овом раду начињен осврт на податке које је неопходно поседовати, као и на методологију коју треба применити за тачно дефинисање сеизмичког хазарда на територији наше земље.
Keywords:
earthquakes / magnitude / seismotectonic characteristics / focal mechanism / земљотрес / магнитуда / расед / сеизмотектонске карактеристике / фокални механизам
Source:
Геохазард у Србији у 21. веку : знање је најбољи бедем против стихије, 2019, 11-23
Publisher:
  • Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
  • Циклус предавања / Српска академија наука и уметности ; књ. 5

ISBN: 978-86-7025-844-0

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9155
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9155
Collections
  • Одељењe за математику, физику и гео-науке
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
TY  - GEN
AU  - Младеновић, Ана
AU  - Радовановић, Славица
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9155
AB  - This paper looks into the issues related to the determination of seismic hazard
in Serbia. Even though Serbia is situated in the central part of the Balkan Peninsula
and is not near the zone where the largest amount of tectonic energy in the region
is generated, relatively strong earthquakes occur in our country. Regardless of the
fact that earthquakes measuring magnitude 5 or greater, which may be considered
relatively strong for the inner parts of the continent, occur in our region once every
ten years, on average, they cause a disproportionately large amount of damage. Given
that, this paper provides an overview of data that one must have access to, as well as
of methodology that has to be applied so as to precisely determine seismic hazard
on the territory of our country.
AB  - У овом раду разматрани су проблеми дефинисања
сеизмичког хазарда у Србији. Иако се Србија налази у централном делу
Балканског полуострва и није близу месту где се генерише највећа количина
тектонске енергије у региону, у нашој земљи се ипак дешавају релативно јаки
земљотреси. Без обзира на то што се земљотреси магнитуде преко 5, који
се за унутрашњи део континента могу сматрати релативно јаким, у нашем
подручју дешавају у просеку једном у десетак година, штета коју они праве је
несразмерно велика. Због тога је у овом раду начињен осврт на податке које је
неопходно поседовати, као и на методологију коју треба применити за тачно
дефинисање сеизмичког хазарда на територији наше земље.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Геохазард у Србији у 21. веку : знање је најбољи бедем против стихије
T1  - Сеизмички хазард у Србији
T1  - Seizmic hazard in Serbia
SP  - 11
EP  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9155
ER  - 
@misc{
author = "Младеновић, Ана and Радовановић, Славица",
year = "2019",
abstract = "This paper looks into the issues related to the determination of seismic hazard
in Serbia. Even though Serbia is situated in the central part of the Balkan Peninsula
and is not near the zone where the largest amount of tectonic energy in the region
is generated, relatively strong earthquakes occur in our country. Regardless of the
fact that earthquakes measuring magnitude 5 or greater, which may be considered
relatively strong for the inner parts of the continent, occur in our region once every
ten years, on average, they cause a disproportionately large amount of damage. Given
that, this paper provides an overview of data that one must have access to, as well as
of methodology that has to be applied so as to precisely determine seismic hazard
on the territory of our country., У овом раду разматрани су проблеми дефинисања
сеизмичког хазарда у Србији. Иако се Србија налази у централном делу
Балканског полуострва и није близу месту где се генерише највећа количина
тектонске енергије у региону, у нашој земљи се ипак дешавају релативно јаки
земљотреси. Без обзира на то што се земљотреси магнитуде преко 5, који
се за унутрашњи део континента могу сматрати релативно јаким, у нашем
подручју дешавају у просеку једном у десетак година, штета коју они праве је
несразмерно велика. Због тога је у овом раду начињен осврт на податке које је
неопходно поседовати, као и на методологију коју треба применити за тачно
дефинисање сеизмичког хазарда на територији наше земље.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Геохазард у Србији у 21. веку : знање је најбољи бедем против стихије",
title = "Сеизмички хазард у Србији, Seizmic hazard in Serbia",
pages = "11-23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9155"
}
Младеновић, А.,& Радовановић, С.. (2019). Сеизмички хазард у Србији. in Геохазард у Србији у 21. веку : знање је најбољи бедем против стихије
Београд : Српска академија наука и уметности., 11-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9155
Младеновић А, Радовановић С. Сеизмички хазард у Србији. in Геохазард у Србији у 21. веку : знање је најбољи бедем против стихије. 2019;:11-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9155 .
Младеновић, Ана, Радовановић, Славица, "Сеизмички хазард у Србији" in Геохазард у Србији у 21. веку : знање је најбољи бедем против стихије (2019):11-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9155 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB