Стамбена искљученост Рома у централној и југоисточној Европи и Србији

Abstract

Текст се заснива на компаративној анализи података из више извора и обухвата следеће земље: Чешку, Словачку, Мађарску, Румунију, Бугарску и Србију. Велика сличност у карактеристикама и распрострањености стамбене и социјалне искључености Рома у посматраним земљама показује да разлике у нивоу економског развоја или темпа приступања Европској унији нису од великог утицаја. Преглед програма којим се тежи смањивању стамбене искључености Рома показује ограничене ефекте (спорадичнe, без одрживих услова, без ефеката десегрегације). Такво стање повезује се са ширим процесима социјалног искључивања из перспективе постсоцијалистичке трансформације и неолибералног капитализма. Посебан нагласак је на концепту минималне државе, те потискивању редистрибутивног дискурса дискурсом социјалне интеграције, који одговара ширењу тржишних принципа на све домене друштвеног живота. То често редукује начела партиципативности и оснаживања маргиналних актера на пуки формализам. У таквим околностима, репродукује се стигматизација Рома као незаслужно сиромашних, што, такође, ограничава ефекте програма за инклузију Рома.

A comparative analysis, informed by various data sources, includes the Czech Republic, Slovakia, hungary, Romania, Bulgaria and Serbia. The great similarities among the observed countries in terms of the degree and basic characteristics of Roma housing and social exclusion show that different levels of economic development and the pace of Eu integration have only a minor influence. Programs aimed at decreasing housing exclusion reveal significant limits (they are sporadic, lacking sustainability and desegregation effects), which is related to broader processes of post-socialist transformation and neoliberal capitalism. Special attention is given to the concept of minimal state and the replacement of the redistributive discourse with the socio-integrative one, compatible with the expansion of market principles throughout the contemporary society. Due to all of that, the principles of participating and empowering marginalized groups are often reduced to purely formal procedures. under the circumstances, the practice of stigmatising Roma as undeserving poor people is reproduced, which is one of the reasons why inclusive programmes have only partial effects.