Ромски стан у бројевима : поређење опште и стамбене ситуације Рома у Београду на основу података из пописа 1991, 2002 и 2011

Abstract

У раду је приказан развој просечног ромског стана посматраног кроз компарацију са просечним станом који насељава укупна популација. Текст чине три дела. У првом приказујемо квалитативне и квантитативне податке о обе врсте станова, према статистичким подацима за регион Београда. Компаративна анализа ромски–неромски стан посматрана је кроз три пописна циклуса током 1991, 2002. и 2011. године. У овом периоду уочава се знатно побољшање стамбене ситуације Рома у Београду, а неки од стамбених показатеља превазилазе станове укупне популације. У другом делу рада трагамо за одговором на питање: одакле долази овај успон? Испитиване претпоставке да се успон може објаснити знатним учешћем Рома у социјалном становању или знатним учешћем у тржишту станова, показале су се као нетачне. Тачан одговор на постављено питање јесте да се повећaње квалитета ромског стана може објаснити чињеницом да Роми сами граде. У трећем делу рада дат је закључак и сумирани су подаци о ромском стану. Ту такође пледирамо да се материја стамбене самоградње законски регулише, не само ради Рома, већ и ради укупне популације; те наглашавамо и залажемо се да се недавно усвојена Стратегија за друштвено укључивање Рома и Ромкиња конвертује у закон.

The paper traces the development of the average Roma housing unit seen in comparison to the average housing unit of the overall population. The paper is divided into three parts: in the first section we present qualitative and quantitative data for both types of housing units according to statistical data for the Belgrade region. The comparative analysis of Roma and non-Roma housing units is performed based on data from three population censuses conducted in 1991, 2002 and 2011. During this period, considerable improvement was observed in Roma’s housing situation in Belgrade and the values of some of the housing indicators were better than the corresponding values for the housing of the overall population. In the second section of the paper the authors seek to answer the question: What is behind this improvement? The analysis has shown that the assumptions that this trend could be explained by the greater participation of Roma in social housing or the housing market are incorrect. The correct answer to this question is that the improved quality of Roma’s housing can be explained by the fact that Roma erect their own buildings through self-construction. The third section of the paper provides a conclusion and summarises the data on Roma housing. The authors argue in favour of legally regulating the matter of building one’s own home, not only for Roma but also for the overall population. It is also stressed and advocated that the recently adopted Strategy for the Social Inclusion of Roma be converted into a law.