Show simple item record

Против клишеа о убијању Југославије: улога Хрватске

dc.creatorSotirović, Vladislav B.
dc.date.accessioned2020-09-14T12:11:14Z
dc.date.available2020-09-14T12:11:14Z
dc.date.issued2017
dc.identifier.issn0353-5967
dc.identifier.urihttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/9129
dc.description.abstractПоводом двадесетогодишњице завршетка грађанског рата на просторима бивше Југославије (1991. г.−1995. г.) потребно је преиспитати стварне узроке и главне кривце за крваво унутрашње и спољашње разарање ове државе. У западној историографији и политологији (као и у новинарству и у политичким круговима) тзв. „либерано-демократске“ провенијенције већ четврт столећа чврсто влада стандардни клише да су за разбијање и коначни нестанак Југославије као државе превасходно, ако не и једино, криви Срби као нација док је од политичара и државника Слободан Милошевић виђен као једини гробар Југославије па му је стога наденут и надимак “балканског касапина”. Међутим, исти ти академици, новинари, политичари и државници не обраћају нимало пажње на друге како унутрашње тако и спољашње факторе и личности који су сигурно умногоме допринели процесу разбијања Југославије ако нису били и главни узрочници и кривци за њен крвави нестанак. То се, сигурно је, првенствено односи на улогу Хрватске и њеног ауторитарног неонацистичког (усташког) режима др Фрање Туђмана и његове Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) који су у ствари били и алфа и омега убијања заједничке државе у првој половини 1990-их година. Као илустративни пример, можемо навести чињеницу да др Фрањо Туђман није укључен у антологију највећих диктатора на Балкану у XX столећу али Слободан Милошевић јесте [B. J. Fischer (ed.), Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of Southeast Europe, London: C. Hurst & Co. (Publishers) Ltd, 2006]. Сходно горе изложеном, овај научно-истраживачки рад је замишљен као допринос што тачнијем осветљавању проблема узрока и узрочника смрти бивше Југославије 1991. г.−1995. г. узимајући као истаживачки објекат ауторитарни и усташоидни режим др Фрање Туђмана у Хрватској. Конкретније, овај чланак је критички осврт и допринос научној публикацији L. Sell, Slobodan Milosevic and the Destruction of Yugoslavia, Durham−London: Duke University Press, 2003.sr
dc.language.isoensr
dc.publisherБеоград : Српска академија наука и уметности, 2017sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceЗборник о Србима у Хрватскојsr
dc.subjectсрпско-хрватски односиsr
dc.subjectраспад СФРЈsr
dc.subjectдемонизовање Србијеsr
dc.subjectулога Хрватскеsr
dc.titleBreaking cliche on the killing of Yugoslavia: a role of Croatiaen
dc.titleПротив клишеа о убијању Југославије: улога Хрватскеsr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractСотировић, Владислав Б.; Protiv klišea o ubijanju Jugoslavije: uloga Hrvatske;
dc.citation.spage129
dc.citation.epage150
dc.citation.issue11
dc.description.otherЗборник о Србима у Хрватској = Recueil des Travaux sur les Serbes en Croatie.sr
dc.identifier.cobiss1548577514
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/38654/129-150.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9129


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record