Целокупан рад Института усмерен је ка актуелним проблемима, што се и огледа у развоју савремене српске етнологије и антропологије. Својим шездесететогодишњим радом, ЕИ САНУ је кроз издавачку делатност , теренски рад, научне ...

Учешће Етнографског института у оквиру Ноћи истраживача пружа прилику да се јавност подсети на ширину тема којима се антропологија бави и приступа којима анализира различите феномене и процесе. Са друге стране, ...

Овај рад представља сажети преглед наратива ромске популације која настањује Мачву, у светлу адаптивног културног понашања. Мачвански Роми немају писану литературу али поседују богату и разноврсну усмену литературу, ...

Именовање и преименовање улица и осталих јавних простора у фокусу је интересовања истраживача из више друштвених дисциплина, при чему се називи улица (одоними), посебно они званични, разумеју као симболи у урбаном простору ...

Конвенција Унеска о нематеријалном културном наслеђу успоставила је нова административна и научна правила у расветљавању, проблематизовању и представљању наслеђа. Политика нематеријалног културног наслеђа подразумева ...

Тумачења дијаспоре укључују различите приступе, политике и перцепције, што проблематизује овај феномен. Продор и видљивост феномена постаје научно-истражи- вачки изазов у расветљавању и решавању планетарних и специфичних ...

Улога Јована Цвијића, посебно његове антропогеографске школе, у првим деценијама развоја етнологије у Србији била је неоспорно велика. Данас је њен утицај умногоме превазиђен, што је и очекивано с обзиром на временску ...

Разматрање научне институције и њених протагониста кроз време подразумева и нивое (само)преипстивања – ретроспекцију, интроспекцију и екстроспекцију, што умногоме указује на превирања, слојевитости, контрадикторности ...

Тема прве свеске Гласника Етнографског института САНУ за 2018. годину нуди поглед уназад на личности, установе и теоријско-методолошке правце у српској етнологији (и антропологији). „Историјске ретроспективе етнологије ...