Search
Now showing items 1-10 of 32
Когда ОНИ это уже МЫ, а когда по-прежнему ОНИ? : Устный дискурс венгерских сербов / When “They” Turn into “Us” or Remain “They”: Oral Discourse of the Serbs from Hungary
(Lublin : Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskie, 2008)
The paper is based on the ethnolinguistic field survey of the Serbs in Hungary (Szigetcsép) conducted in 2001 by the research team of the Institute for Balkan Studies, SASA, Belgrade. The Serbs in Szigetcsép (Hungary) are ...
Expressing Time in the Autobiographical Discourse of Internally Displaced Persons (IDP) from Kosovo and Metohija
(Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2008)
The oral corpus of recorded conversations with displaced persons from Kosovo and Metohija was formed in 2003. The transcript of a three-hour conversation with a female interlocutor originally from the environs of Suva Reka ...
Coping with Socially Sensitive Topics. Discourse on Interethnic Marriages among Elderly Members of the Serbian Minority in Hungary
(Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2010)
Drawing on the field research conducted in the Serbian community in Szigetcsép, Hungary, the paper examines interlocutors' oral discourse on interethnic marriages. Until the Second World War, the Serbs in Hungary, rural ...
„Жизнь“ ритуала после „угасания“ : Пример додолы из села Сигетчеп в Венгрии [The ’life’ of an extinguished ritual: The case of the rain ritual dodola from Szigetcsép in Hungary]
(Москва : Российская академия наук, 2019)
В статье речь идет об архаичном обряде вызывания дождя додола, который был
распространен среди сербов села Сигетчеп (венг. Szigetcsép) в Венгрии вплоть до
50-х годов XX в. Данные собраны во время этнолингвистических и ...
Рибе у разговорном и медијском дискурсу у Србији / Fish in Media and Conversational Discourse in Serbia
(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2013)
У раду се анализира употреба метафора чији је изворни домен рибљи свет, а циљни свет људи, а које се користе у српском разговорном и медијском дискурсу. Теоријски оквир чини когнитивна лингвистика, а изворе речници разговорног ...
Преговарање етничког идентитета путем колективних наратива: о ’српском’ пореклу штокавских католика / Negotiating collective identity through collective narratives: On ’Serbian’ origin of the Štokavian speaking Catholics
(Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu, 2014)
Рад проучава недовољно истражене наративе које зовем колективним наративима,
а који одступају од класичне Лабовљеве парадигме, јер конструишу колективну субјективност и каузалност. Колективни наративи, како се тврди у ...
Коме треба антрополошка лингвистика у Србији данас? Пример креирања Дигиталног звучног архива Балканолошког института САНУ / Who Needs Anthropological Linguistics in Serbia Today? The Case of the Digital Archive of the SASA Balkan Institute
(Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије, 2013)
У раду се разматра развој антрополошке лингвистике у Србији и указује се на њен маргинализовани статус у домаћим научним и образовним установа-ма. У уводном делу се излажу основне одлике ове области у антропологији, а затим ...
Временска оријентација и идеологија: пример наративног идентитета Срба из Мађарске / Temporal Orientation and Ideology: Narrative Identity of the Serbs from Hungary
(Београд : Институт за књижевност, 2012)
Предмет анализе у овом раду је временска оријентација у наративном идентитету мале говорне заједнице Срба из Чипа у Мађарској, која пролази кроз значајне промене, као нпр. значајан пораст међуетничких бракова и процес ...
Усмени дискурс Срба из Чипа у Мађарској: Између колективног и индивидуалног / Oral Discourse of the Serbs from Szigetcsép in Hungary: Between Collective and Individual
(2010)
This dissertation analyzes ways in which ethnic identity is construed in the oral discourse of the older members of the Serbian speech community from Szigetcsép, Hungary. The Szigetcsép speech community, with fewer than a ...
Сад од наши деца ми се радујемо да колко матерњег језика скупу и научу: чипска говорна заједница и процес промене језика / We are Happy if Our Children Learnt a Bit of Their Mother Tongue: The Szigetcsép Speech Community and Language Shift
(Будимпешта : Мађарско етнографско друштвоБудимпешта : Самоуправа Срба у МађарскојBudapest : Magyar Néprajzi TársaságBudapest : Szerb Országos Önkormányzat,, 2011)
Место Чип (мађ. Szigetcsép) се налази на дунавском острву Чепел (мађ. Csepel-sziget), 30 км јужно од Будимпеште. Све до Другог светског рата, српска говорна заједница у Чипу функционише као затворена, вишеструко повезана ...