Појава, успон и пад континуираног планирања у Србији 1970–2020.

Abstract

Kонтинуирано планирање је формалан репетитиван процес ритмичког преиспитивања урбанистичког или регионалног плана, са намером да се план ревидира и мења уколико се покажу несагласности са реалношћу или смер развоја који не иде ка стању града које заједница види као пожељно. Прве идеје о континуираном планирању у домаћој средини јавиле су се раних 1970-их, али нису пренете у праксу. Пуна примена овог планерског концепта повезана је са израдом, спровођењем и ревизијама Генералног плана Београда 2021, усвојеног 2003. године. Овај чланак приказује појаву, успон и пад континуираног планирања у урбанистичкој пракси у Србији. Циљ нам је да укажемо на значај примене концепта континуалног планирања у развоју градова и покренемо дебату о његовом враћању у домаћу планерску праксу.

Continuous planning is a formal, repetitive process of rhythmic revision of an urban or regional plan, intending to revise and change the plan if there are inconsistencies with reality or the development is not in the direction of the state of the city that the community perceives as desirable. The first ideas about continuous planning in Serbia appeared in the early 1970s but did not come into practice. The full implementation of this planning concept is related to the formulation, implementation and revision of the General Plan of Belgrade 2021, adopted in 2003. This article presents the emergence, rise and fall of continuous planning in urban practice in Serbia. We aim to point out the importance of the concept of continuous planning to city development and to initiate a debate on its return to Serbian planning practice.