Цуклус скупова под насловом „Стратешки правци развоја Србије у XXI веку“ представља покушај целовитијег сагледавања стања у коме се Србија данас налази, са намером да се кроз темељну анализу различитих аспеката друштвеног ...

Независна културна сцена Србије обухвата преко осамдесет организација и око две и по хиљаде уметница/ка из Србије који реализују између хиљаду петсто и две хиљаде културних програма годишње. Припадници ове сцене представљају ...

У култури једне земље изузетно је важно да су добро развијена сва три сектора: јавни, приватни и цивилни. Сваки од њих даје другачији и различит квалитет. Јавни сектор кроз бројне установе гарант је остваривања јавног ...

Предмет овог рада је идентификација доминантних идентитетских матрица – поетски означених као la jeunesse désaffectée и уморни ратници – у савременој српској, надасве филмској, али, у одређеној мери, и другим уметничким ...

Галерија Матице српске је један од примера како је једна традиционална и конзервативна музејска установа на почетку XXI века, у не тако лаким друштвеним приликама, успешно трансформисана. У Галерији је процес трансформације ...

Адекватна и стална заштита српског културног наслеђа, његово одржавање и продуктивно вредновање, као темеља културног и националног идентитета, и сведочење његове универзалне вредности у координатама цивилизацијске баштине ...

Креативне индустрије не постоје као унифицирана категорија. У овом раду креативне индустрије третирам као „кишобран“ који покрива различите активности, производе и услуге. Један од разлога зашто је концепт креативних ...

У раду се заступа теза да језичку и културну политику треба да утврђују и воде министарства просвете, науке и културе ослањајући се на мишљења најмеродавнијих установа, посебно националних академија у појединим земљама, ...

Текст је рађен на основу досадашњих истраживања, углавном Завода за проучавање културног развитка и статистичких података који показују драматичну ситуацију у музејима Србије, пре свега због недовољне свести о значају ...