Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа

Abstract

У раду се, у три засебна дела, даје опис структуре грађе Речника САНУ и процеса његове израде у светлу планирања дигитализације и аутоматизације рада на овом речнику. У првом делу говори се о месту Речника САНУ у европској академијској лексикографији, како у смислу његовог обима и темпа израде, тако и у смислу репрезентативности његове грађе за опис савременог српског књижевног језика. Други део рада говори о потребама и оптималним начинима дигитализације различитих типова грађе за Речник САНУ, имајући у виду чињеницу да грађа тренутно постоји у папирном формату. У трећем делу говори се о елементима корисничког окружења за израду Речника САНУ, али и о другим могућностима експлоатације дигитализоване грађе.

In this paper we describe the significance of the DSASA in Serbian and European lexicography. We have reached the following conclusions: 1) The language corpus for the DSASA was collated according to specific set of principles. 2) The dynamics of the production of the DSASA resembles the dynamics of the production of other dictionaries of similar scope and correlates the number of its entries. 3) Digitizing procedures need to take into account the physical state of the material, its significance and function in the compilation of the dictionary, as well as the other possibilities that open up. 4) The most important benefits from the digitization are: the preservation of cultural heritage, greater availability of the material, increased speed of production, more efficient use of the collated material and its presentation aimed at a wider circle of users.