Недоумице о Начертанију

Abstract

Питање Начертанија припада најужем кругу оних о којима је историјска наука достигла врхунске домете. Но, уз завидне резултате науке, текла је и ригорозна политизација теме, што је резултирало апсурдним поставкама. Ненаучни прилаз теми Начерtанија види се када је реч о његовом настанку (ауторству) и квалификовању. Аргументовано је утврђено да је српска политичка мисао, са јасно дефинисаним националним идеалом (ослобођење и уједињење), била позната кнезу Адаму Чарториском када је предлагао да се начини план државне и националне политике Србије. То што је Чарториски са својим агентима саветовао, није била никаква новина политичком вођству кнежевине Србије. Саветовано је да се води политика у циљу стварања јужнословенске/југословенске државе, што је И. Гарашанин одбацио, а као циљ поставио ослобођење српских области (тада у саставу Турске) и њихово присаједињење кнежевини Србији. Из тога јасно произлази да спис (Начерtаније) има српски карактер. Приписивање Начерtанију великосрпског, југословенског карактера у чему су поједини аутори видели „српски имепријализам“ чисте су измишљотине које приличе квазинауци.

The question of Načertanije belongs to the narrowest circle of those where historical science reached its highest achievements. However, despite the exceptional scientific results, the rigorous politisation of this topic unfolded at the same time, leading to absurd assumptions. A non-scientific approach to Načertanije is evident in regard to its creation (authorship) and qualification. It has been undeniably proven that the Serbian political thought, with its clearly defined national ideal (liberation and unification) was known to prince Adam Chartorinsky when he proposed the design of a plan of Serbia’s state and national policy. All what Chartorinsky advised, together with his agents, was not a novelty for the political leadership of the Principality of Serbia. It was advised that a policy be pursued with the aim of creating a South Slavic / Yugoslav state, which was rejected by I. Garašanin. Instead, Garašanin set the objective of liberation of Serbian lands (then a part of Turkey) and their integration to the Principality of Serbia. This clearly indicates that the manuscript (Načertanije) is Serbian by nature. Ascribing to Načertanije a Greater Serbian, Yugoslav character, in which some authors saw “Serbian imperialism”, is a pure invention, typical of a quasi-science.