Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 15
Творба именица с префиксом не- у савременом српскохрватском језику
(Београд : Међународни славистички центар, 1986)
Srpskohrvatsko dijalekatsko duli ‘nedozreli’, dulovān ‘buđav’
(Нови Сад : Матица српска, 1986)
Ономастика дела Тамнаве / Ономастика части Тамнавы
(Београд : Српска академија наука и уметности, 1986)
Из ономастике поречја Лугомира / Из ономастики поречья Лугомира
(Београд : Српска академија наука и уметности, 1986)
В данной работе дается часть ономасгических сведений сел Бресье,
Главинци, Коларе, Драгошевац и Медоевац. Села расположены близ
реки Лугомир, левого притока реки Велика Морава, в окресгностях
города Светозарево. По ...
Стара имена из доњег Подримља / Древние имена из нижней части бассейна Белого Дрима
(Београд : Српска академија наука и уметности, 1986)
Предметом исследований является топонимия и антропонимия из
сербских средневековых грамот и из турецких кадастров ХУ—ХУ] вв.
Работа представляет собой продолжение топономастических исследований бассейна Белого Дрима, а ...
Аутобиографија Петра Римског 1800-1874
(Нови Сад : Матица српска, 1986)
Мирослављево јеванђеље : критичко издање
(Београд : Српска академија наука и уметностиБеоград : Институт за српскохрватски језик САНУ, 1986)
Тужан тренутак наше старословенистике
(Београд : Народна библиотека Србије, 1986)
Pasivne konstrukcije za iskazivanje referencijalne i nereferencijalne prošlosti / Passivkonstruktionen zur bezeichnung der Referenziellen und nichtreferenziellen Vergangenheit
(Sarajevo : Odsjek za južnoslovnske jezike Filozofskog fakulteta, 1986)
Die referenzielle Vergangenheit wird durch die COP+SE-Konstnuktion
ausgedrückt. Durch diese Konstruktion kann auch die nichtreferenzielle Vergangenheit zum Ausdruck gebracht werden. Die perfektiven Verben werden
dabei ...
Реченица као сигнал нереференцијалности глаголске радње / The sentence as the Framework for Nonreferential Uses of Verbs
(Sarajevo : Odsjek za južnoslovnske jezike Filozofskog fakulteta, 1986)
Српскохрватски глагол, као и глагол у другим словенским језицима, може се употребљавати референцијално и нереференцијално. Ово својство глагола једно је од темељних и у науци се сврстава
заједно са предикативним категоријама ...