Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 135
Свети Кнез Лазар у месецослову Гаврила Стефановића Венцловића
(Београд : Свети архијерски синод Српске православне цркве, 1989)
Новија српскохрватска лексикографија
(Београд : Српска академија наука и уметностиБеоград : Институт за српскохрватски језикНови Сад : Институт за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом СадуБеоград : Филолошки факултетНови Сад : Матица Српска, 1982)
Новија српскохрватска лексикографија, ако под новијом хоћемо да подразумијевамо међуратну и послијератну, има релативно богато исхо- диште, иако је знатно сиромашнијег насљеђа од лексикографије развије- них европских језика. ...
Неке зетске дијалекатске паралеле појава у македонском глаголском систему
(Скопје : Институт за македонски јазик "Крсте Мисирков", 1984)
Вук и наша дијалектолошка традиција послије њега
(Нови Сад : Матица српска, 1987)
Вук Караџић је, без сумње, један од највјернијих описивача
наших народних говора, аутентични свједок живог народног израза
свога времена. Он је први наш дијалектолог и то такав да је постао
узор каснијим испитивачима ...
Лексикографија и лексикологија, зборник реферата, Београд – Нови Сад, 1982.
(Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност, 1983)
Најстарије село у ваљевском крају
(Ваљево : Историјски архив, 1987)
Вуков однос према х у српскохрватском језику / Vuk’s Attitude Upon Letter X in Serbocroatian
(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 1988)
Creating the phonetics system of standard Serbocroatian, Vuk had been guided by
the principle of keeping only those phonems in the system which already existed in folk
language of Serbians and Croatians of his age. And, ...
Мислођин и Медођин : Легенда и историјска топономастика
(Београд : Српска академија наука и уметности, 1988)
Његошев језик у Даничићевој Србској синтакси / Язык Негоша в Сербском синтаксисе Даничича
(Београд : Српска академија наука и уметностиЗагреб : Југославенска академија знаности и умјетности, 1981)
Работая над „,Сербским синтаксисом“ Джура Даничич пользовался многими письменными источниками на сербскохорватском языке, начиная с летописей XII века. В частности, самым богатым источником была литература XVII-ХIХ веков ...
Туђице у дијалекатској лексици и њихова обрада
(Београд : Институт за српскохрватски језикНови Сад : Матица српска, 1984)