DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
  • Глас САНУ / Glas SANU
  • Глас Одељења историјских наука / Glas - Academie serbe des sciences et des arts. Classe des sciences historiques
  • View Item
  •   DAIS
  • Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
  • Глас САНУ / Glas SANU
  • Глас Одељења историјских наука / Glas - Academie serbe des sciences et des arts. Classe des sciences historiques
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

"Igniting the East" : the causes and consequences of the 1875 peasant revolt in Bosnia-Hercegovina

"Запалити исток" : узроци и последице Босанско-херцеговачког устанка 1875. године

Thumbnail
2018
bitstream_38482.pdf (1.209Mb)
Authors
Jorgensen, Christer
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Босанско-херцеговачки устанак из 1875. године, који је подстакао избијање велике Источне кризе две године касније, остао је у сенци потоњих догађаја. У овом раду, аутор се бави Босном током кризних година и прати корене општег устанка и неуспех Порте да спроведе озбиљне, структурне реформе у целом Царствy, посебно у Босни током прве половине 19. века. Само је кратка владавина Топал Осман-паше (1861–69) у Босни давала обећања, иако само умирујућа, да ће доћи до стварне промене у отоманској Босни. До почетка ’70-их година 19. века, нерешени проблеми, који су се огледали у репресивном, назадном пореском систему, корумпираним и обскурантским муслиманским судовима и отоманској бирократији, постали су акутни. Чинило се да се Цариград налази у стању порицања, што је био случај с муслиманском елитом у Босни, у погледу све већег слабљења султаната. Муслимански протест у Сарајеву од 1871–72. године против изградње српске православне цркве представљао је рани наговештај будућих невоља.... Такође је указивао на то да се стари поредак турско-муслиманске апсолутистичке супремације у Босни слама наспрам хришћанског незадовољства и растућег самопоуздања, нарочито међу босанским Србима. Почетком 1873, пад бечке берзе означио је почетак пада угрожене солвентности султаната, па чак и његовог дугорочног опстанка, што је утицало на Босну преко сурово назадног пореског система, нарочито према хришћанским сељацима. Будући да је 1874. била неродна година, у намученој покрајини сазрео је тренутак за снажан сукоб између отоманских утеривача пореза и очајних сељака. Варница је запаљена насилним ударом од 9. јула 1875. на подручју централне Херцеговине, у Невесињу. То је био и званични почетак, премда се сматра да је устанак почео седмицу дана раније у Габели, на далматинској граници. Без обзира на стварне или скривене почетке, та босанска сељачка буна ускоро је прерасла у крвави и прави грађански рат, који је утицао готово одмах на две суседне српске покрајине, Босну и Црну Гору, премда је био ограничен, у Руском царству, на мале групе пансловенских активиста. Упркос свом ограниченом утицају или ресурсе на Балкану, британски државни врх, посебно Форин офис, Вајтхол и Дизраелијев кабинет торијеваца, убедио је себе, без детаљнијег испитивања чињеница, да је побуна резултат рада наводно свемоћних славистичких комитета који су хтели да укину „толерантну“ турску владавину у Босни. Отоманска власт није била толерантна, ефикасна или бар у назнакама правична. Заправо, и српска омладина и Московски комитет Аксакова били су изненађени када је устанак избио. Подједнако слабе и слабо вођене, две стране у грађанском рату нису могле доћи до коначног решења током тих година, те је борба почела да јењава. Године 1876, у тренутку самоубилачке храбрости или колективног лудила, Србија (коју је подржала само малена Црна Гора) објавила је рат султанату, због страхова или жеља за ослобођењем (или освајањем, зависно од гледишта), и претрпела је озбиљан пораз. Русија је објавила рат у априлу 1877, не зарад Босне, већ због Бугарске, а до почетка 1878. приморала је Турке да потпишу мир под изузетно понижавајућим условима. Босна је предата на „нежну милост“ Аустроугарске монархије, која је од тајне конференције одржане у јануару 1875. ковала планове да заузме Босну под било којим изговором, а сада је у једном дану (28. јуна 1878) била награђена протекторатом за своје интригантско деловање. Међутим, требала су јој три месеца са знатном стајаћом војском и пет хиљада жртава да би умирила Босну. Та покрајина, наводно окупирана и „заштићена“ ради јачања безбедности Царства, на крају се показала као дугорочна обавеза и узрок пропасти Аустроугарске.

Keywords:
the peasant uprising of 1875 / history of Bosnia and Herzegovina / Bosansko-hercegovački ustanak 1875
Source:
Глас САНУ, 2018, 428, 123-148
Publisher:
  • Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
  • Глас / Српска академија наука и уметности ; 428. Одељење историјских наука ; књ.18

Cobiss ID: 1547641066

ISSN: 0351-4765

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9058
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9058
Collections
  • Глас Одељења историјских наука / Glas - Academie serbe des sciences et des arts. Classe des sciences historiques
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
TY  - CONF
AU  - Jorgensen, Christer
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9058
AB  - Босанско-херцеговачки устанак из 1875. године, који је подстакао избијање
велике Источне кризе две године касније, остао је у сенци потоњих догађаја. У овом
раду, аутор се бави Босном током кризних година и прати корене општег устанка и
неуспех Порте да спроведе озбиљне, структурне реформе у целом Царствy, посебно
у Босни током прве половине 19. века. Само је кратка владавина Топал Осман-паше
(1861–69) у Босни давала обећања, иако само умирујућа, да ће доћи до стварне промене у отоманској Босни.
До почетка ’70-их година 19. века, нерешени проблеми, који су се огледали у
репресивном, назадном пореском систему, корумпираним и обскурантским муслиманским судовима и отоманској бирократији, постали су акутни. Чинило се да се
Цариград налази у стању порицања, што је био случај с муслиманском елитом у
Босни, у погледу све већег слабљења султаната. Муслимански протест у Сарајеву од
1871–72. године против изградње српске православне цркве представљао је рани
наговештај будућих невоља. Такође је указивао на то да се стари поредак турско-муслиманске апсолутистичке супремације у Босни слама наспрам хришћанског незадовољства и растућег самопоуздања, нарочито међу босанским Србима.
Почетком 1873, пад бечке берзе означио је почетак пада угрожене солвентности султаната, па чак и његовог дугорочног опстанка, што је утицало на Босну преко
сурово назадног пореског система, нарочито према хришћанским сељацима. Будући
да је 1874. била неродна година, у намученој покрајини сазрео је тренутак за снажан
сукоб између отоманских утеривача пореза и очајних сељака. Варница је запаљена
насилним ударом од 9. јула 1875. на подручју централне Херцеговине, у Невесињу.
То је био и званични почетак, премда се сматра да је устанак почео седмицу дана
раније у Габели, на далматинској граници.
Без обзира на стварне или скривене почетке, та босанска сељачка буна ускоро
је прерасла у крвави и прави грађански рат, који је утицао готово одмах на две суседне српске покрајине, Босну и Црну Гору, премда је био ограничен, у Руском царству,
на мале групе пансловенских активиста. Упркос свом ограниченом утицају или ресурсе на Балкану, британски државни врх, посебно Форин офис, Вајтхол и Дизраелијев кабинет торијеваца, убедио је себе, без детаљнијег испитивања чињеница, да
је побуна резултат рада наводно свемоћних славистичких комитета који су хтели да
укину „толерантну“ турску владавину у Босни. Отоманска власт није била толерантна, ефикасна или бар у назнакама правична. Заправо, и српска омладина и Московски
комитет Аксакова били су изненађени када је устанак избио.
Подједнако слабе и слабо вођене, две стране у грађанском рату нису могле
доћи до коначног решења током тих година, те је борба почела да јењава. Године
1876, у тренутку самоубилачке храбрости или колективног лудила, Србија (коју је
подржала само малена Црна Гора) објавила је рат султанату, због страхова или жеља за ослобођењем (или освајањем, зависно од гледишта), и претрпела је озбиљан пораз. Русија је објавила рат у априлу 1877, не зарад Босне, већ због Бугарске, а до
почетка 1878. приморала је Турке да потпишу мир под изузетно понижавајућим
условима. Босна је предата на „нежну милост“ Аустроугарске монархије, која је од
тајне конференције одржане у јануару 1875. ковала планове да заузме Босну под било
којим изговором, а сада је у једном дану (28. јуна 1878) била награђена протекторатом за своје интригантско деловање. Међутим, требала су јој три месеца са знатном
стајаћом војском и пет хиљада жртава да би умирила Босну. Та покрајина, наводно
окупирана и „заштићена“ ради јачања безбедности Царства, на крају се показала као
дугорочна обавеза и узрок пропасти Аустроугарске.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Глас САНУ
T1  - "Igniting the East" : the causes and consequences of the 1875 peasant revolt in Bosnia-Hercegovina
T1  - "Запалити исток" : узроци и последице Босанско-херцеговачког устанка 1875. године
SP  - 123
EP  - 148
VL  - 428
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9058
ER  - 
@conference{
author = "Jorgensen, Christer",
year = "2018",
abstract = "Босанско-херцеговачки устанак из 1875. године, који је подстакао избијање
велике Источне кризе две године касније, остао је у сенци потоњих догађаја. У овом
раду, аутор се бави Босном током кризних година и прати корене општег устанка и
неуспех Порте да спроведе озбиљне, структурне реформе у целом Царствy, посебно
у Босни током прве половине 19. века. Само је кратка владавина Топал Осман-паше
(1861–69) у Босни давала обећања, иако само умирујућа, да ће доћи до стварне промене у отоманској Босни.
До почетка ’70-их година 19. века, нерешени проблеми, који су се огледали у
репресивном, назадном пореском систему, корумпираним и обскурантским муслиманским судовима и отоманској бирократији, постали су акутни. Чинило се да се
Цариград налази у стању порицања, што је био случај с муслиманском елитом у
Босни, у погледу све већег слабљења султаната. Муслимански протест у Сарајеву од
1871–72. године против изградње српске православне цркве представљао је рани
наговештај будућих невоља. Такође је указивао на то да се стари поредак турско-муслиманске апсолутистичке супремације у Босни слама наспрам хришћанског незадовољства и растућег самопоуздања, нарочито међу босанским Србима.
Почетком 1873, пад бечке берзе означио је почетак пада угрожене солвентности султаната, па чак и његовог дугорочног опстанка, што је утицало на Босну преко
сурово назадног пореског система, нарочито према хришћанским сељацима. Будући
да је 1874. била неродна година, у намученој покрајини сазрео је тренутак за снажан
сукоб између отоманских утеривача пореза и очајних сељака. Варница је запаљена
насилним ударом од 9. јула 1875. на подручју централне Херцеговине, у Невесињу.
То је био и званични почетак, премда се сматра да је устанак почео седмицу дана
раније у Габели, на далматинској граници.
Без обзира на стварне или скривене почетке, та босанска сељачка буна ускоро
је прерасла у крвави и прави грађански рат, који је утицао готово одмах на две суседне српске покрајине, Босну и Црну Гору, премда је био ограничен, у Руском царству,
на мале групе пансловенских активиста. Упркос свом ограниченом утицају или ресурсе на Балкану, британски државни врх, посебно Форин офис, Вајтхол и Дизраелијев кабинет торијеваца, убедио је себе, без детаљнијег испитивања чињеница, да
је побуна резултат рада наводно свемоћних славистичких комитета који су хтели да
укину „толерантну“ турску владавину у Босни. Отоманска власт није била толерантна, ефикасна или бар у назнакама правична. Заправо, и српска омладина и Московски
комитет Аксакова били су изненађени када је устанак избио.
Подједнако слабе и слабо вођене, две стране у грађанском рату нису могле
доћи до коначног решења током тих година, те је борба почела да јењава. Године
1876, у тренутку самоубилачке храбрости или колективног лудила, Србија (коју је
подржала само малена Црна Гора) објавила је рат султанату, због страхова или жеља за ослобођењем (или освајањем, зависно од гледишта), и претрпела је озбиљан пораз. Русија је објавила рат у априлу 1877, не зарад Босне, већ због Бугарске, а до
почетка 1878. приморала је Турке да потпишу мир под изузетно понижавајућим
условима. Босна је предата на „нежну милост“ Аустроугарске монархије, која је од
тајне конференције одржане у јануару 1875. ковала планове да заузме Босну под било
којим изговором, а сада је у једном дану (28. јуна 1878) била награђена протекторатом за своје интригантско деловање. Међутим, требала су јој три месеца са знатном
стајаћом војском и пет хиљада жртава да би умирила Босну. Та покрајина, наводно
окупирана и „заштићена“ ради јачања безбедности Царства, на крају се показала као
дугорочна обавеза и узрок пропасти Аустроугарске.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = ""Igniting the East" : the causes and consequences of the 1875 peasant revolt in Bosnia-Hercegovina, "Запалити исток" : узроци и последице Босанско-херцеговачког устанка 1875. године",
pages = "123-148",
volume = "428",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9058"
}
Jorgensen, C.. (2018). "Igniting the East" : the causes and consequences of the 1875 peasant revolt in Bosnia-Hercegovina. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 428, 123-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9058
Jorgensen C. "Igniting the East" : the causes and consequences of the 1875 peasant revolt in Bosnia-Hercegovina. in Глас САНУ. 2018;428:123-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9058 .
Jorgensen, Christer, ""Igniting the East" : the causes and consequences of the 1875 peasant revolt in Bosnia-Hercegovina" in Глас САНУ, 428 (2018):123-148,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9058 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB