У раду су наведени неки од ванлингвистичких параметара како би се стекла потпунија слика о постојећим речницима српског језика (медијум, број аутора, финансирање, тираж, број издања, број боја).

Oвај рад представља покушај типолошке класификације српског перфекта, односно покушај да се установи у којој мери се српски перфект може сматрати перфектом. Након синтаксичке анализе низа примера употребе перфекта у ...

Полазећи од главних структурно-семантичких одлика релативних и спацијалних клауза,1 у раду се разматрају и вреднују критеријуми на којима се темељи разликовање ова два реченична типа те на основу којих се поједини облици ...

Циљ рада је представљање нове класификације последичних клауза засноване на критеријуму постојања категорије степена. На основу тог критеријума разврставамо последичне клаузе на оне са значењем сте пена и оне без тог ...

У раду се наводе и тумаче кључна структурна и семантичка обележја допунских реченица које имају функцију објекта, директног или индиректног, уз један тип каузативних глагола – каузативно-манипула тивне. С обзиром на то ...

Social femininatives, such as Serbian певачица, учитељица, управница, available in all Slavic languages, have in recent decades become a subject of language policy based on political correctness in the field of gender ...

Основни циљ и сврха овога рада огледају се у жељи да се сачини краћи преглед главних истраживачких праваца у србистици на пољу контрастивно-типолошких испитивања, као и да се евентуално предвиде путеви њиховога даљег ...

У раду су представљени основни резултати когнитивнолингвистичких истраживања српског језика за последњих десет година, од објављивања зборника Когнитивнолингвистичка проучавања српског језика (2007) у којем су језгровито ...

У раду је дата квантитативна и квалитативна анализа говора двеју група (наставника и ученика) Нишлија са циљем да се утврде основне карактеристике савременог нишког вернакулара. Испитивање диглосивног понашања говорника ...

У раду су на речничкој грађи анализирани акценатски дублети једносложних и вишесложних именица мушког рода. Једносложне именице разврстане су према парадигматским облицима у којима постоји дублетизам. Истакнути су облици ...