Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 20
Сложени везник тим више што / Die zusаmmеngesеtztе коnjunktion tim više što
(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1999)
In diesem Aufsatz werden syntaktische und semantische Merkmale der zusammengesetzten Konjunktionen tim više što, time prije što, utoliko više što, utoliko prije što im Kroatisch-Serbischen beschrieben. Diese Konjunktionen ...
Скраћеничке сложенице и ортографска норма / Сокращенные сложные слова и их орфографическая норма
(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1999)
Особенность словообраюования в сербском яюыке проявляется и в
следующем: появилися совсем новые производные слова. Они выделяются по
своей структуре и по составным частям. Это и естя так называемые
сокращенные слова. В ...
Неки стилистичко-семантички аспекти дисторзије придева у поетским структурама / Некаторые стилистичко-семантические астекты дисторсии имен трилагательных в поэтических структурах
(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1999)
Предметом исследования в настоящей статье является дисторсия имен
прилагательных, представляющая собой один из этапов в процессе обособления этой части речи. Автор пришел к выводу, что прилагательное лишь
поверхностно ...
Ка могућој класификацији страних речи с најучесталијим префиксима грчког и латинског порекла / Toward possible Clasification of Loan-Words with the most Frequent Greek and Latin Prefixes
(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1994)
High degree of abstraction of loan-words, originated from their nominal meanings
accompanied by the absence of different semantic components, is grounds for their not
being embeded in general lexical found of the recipient ...
Суфикс -чија/-џија у српском књижевном језику (стилско-семантички аспект) / Le suffixe -čija/džija en serbe litteraire : Du point de vue stylistique et sémantique
(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1998)
Le suffixe-čija/-džija est le suffixed origine turc le plus productif on
langue serbe et its en trouve dans I inventaire de formation des mots du serbe
littéraire, Ce suffixe forme les derives dans la classe des personnes, ...
Континуанте глагола *duti / Les continuatlons du verbe *duti
(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1998)
L'auteur représente un groupe des lexèmes liés étimologiquement avec la
vieille forme verbale *duti. Deux types de lexèmes sont constatés, ceux qui contients le groupe dl ou l et d'autres, qui sont les variantes phonologiques ...
Мозољ, мосур, мрсољ и сл.
(Београд : Српска академија наука; Институт за српски језик, 1950)
Именице на -ура у нашем језику / Nouns Ending in -ura in Serbian Language
(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1996)
Based on the material from the Matešić's reverse dictionary of Serbo-Croa
tian language, the list of nouns ending in -ura is made, with the special reference
to their accent and meaning. This list also includes the nouns ...
Деминутиви с наставком -ић (и -чић)
(Београд : Иститут за српски језикБеоград : Српска академија наука, 1951)
Једно значење речи алат
(Београд : Иститут за српски језикБеоград : Српска академија наука, 1951)