Утицај малих хидроелектрана на режим вода и водни услови за њихово пројектовање и изградњу
The impact of mini hydropower plants on water system, design and construction conditions
Апстракт
Од 1900. године када је пуштена у рад прва хидроелектрана
„Под градом“ на Ђетињи у Ужицу, па до данас (у протеклих 120 година) саграђене су бројне хидроелектране у Србији. То искуство омогућава да се поуздано предвиде утицаји рада хидроелектрана на режим вода и водотокове,
и да се претходним условима и правилима градње ограничи њихово негативно дејство тако да ови објекти буду прихватљиви за локално становништво
и заједницу у целини.
Након доношења Закона о енергетици 2004. године, усвојена је Стратегија
развоја енергетике РС и Национални акциони план за обновљиве изворе
енергије, којим је предвиђено да се у планском периоду до 2030. године изграде мале хидроелектране укупне снаге 400 MW. Програм изградње малих
хидроелектрана (МХЕ) заснован је на Катастру МХЕ из 1987. године, којим
је одређено 856 потенцијалних локација за њихову изградњу, на свим значајнијим водотоковима у Србији. Укупна инсталисана снага МХЕ дефинисаних
катастром износи око 450 MW, а њихова годишња производњ...а је процењена на 1590 GWh. Овај катастар није узео у обзир стратешке циљеве управљања водама и заштите животне средине и не одговара садашњем стању
коришћења и уређења водотокова, те није реална основа за њихово планирање и изградњу јер су у њему прецењени водни потенцијали и могућност
коришћења водних снага на малим водотоковима у Србији.
Могућност стицања статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и подстицајне мере утицале су да претходних неколико година дође до
интензивне изградње МХЕ, при чему се право коришћења водних добара
остваривало прибављањем бројних мишљења, потврда и дозвола, кроз различите управне поступке. Већ при пуштању у рад првих електрана, дошле
су до изражаја све слабости и недостаци непланске изградње МХЕ, што је
изазвало оправдане критике стручне јавности и незадовољство локалног
становништва. Погрешно је да се конфронтирају ставови, тако што ће заинтересовани инвеститори и учесници у овом пројекту тврдити да је у питању
„зелена“ енергија и обновљив ресурс, а локално становништво, удружења
грађања и део стручне јавности оспоравати изградњу МХЕ и тражити њихово уклањање. Чињеница је да изградња хидроелектрана и коришћење водних
снага има значајно место и учешће у обезбеђењу енергетског биланса Србије
и да се, уз одговарајућа техничка решења и одговоран однос према животној
средини, хидроелектране могу успешно градити.
Циљ рада је да се прикажу расположиви водни ресурси и последице изградње
МХЕ на режим вода, и укаже на могућност компромиса у реализацији ових
пројеката. У реферату ће бити изложена досадашња искуства у вези са издавањем водних услова и мерама које би требало предузети у поступку планирања и контроле рада МХЕ.
Since 1900, when the first hydropower plant named “Under the city” was
put in place on Djetinja river in the city of Uzice, a large number of hydropower
plants has been constructed in Serbia over the last 120 years. This rich experience
enables to predict reliably the impact of the hydropower plants activity to the water
and watercourse. It also provides a sufficiante basis to limit its negative impact by
preconditions and construction regulations so that these plants are made in a way
that is acceptable for the citizens and the community as a whole.
After the Law on energy was enacted in 2004, the Strategy on development
of the energy sector in Serbia had been adopted as well as the National action
plan for renewable energy resources. The later envisages the construction of small
hydropower plants (SHPPs) of total power of 400 MW by 2030. The program for
the construction of SHPPs is based on the Cadaster of the SHPPs from 1987. This
Cadaster has censed the 856 potential lo...cations for contructiong of SHPPs on
all main watercourses in Serbia. Total installed power of these potentail SHPPs
defined by the Cadaster is 450 MW while theis annual production has been
estimated to 1590 GWh.
The possibility of acquiring the status of a privileged electricity producer and
incentive measures has led to the intensive construction of SHPPs in the past few
years, while the right to use water resources was achieved by obtaining numerous
opinions, certificates and permits through various administrative procedures.
Already in the commissioning of the first power plants, all the weaknesses and
shortcomings of the unplanned construction of SHPP came to the fore, which
caused justified criticism of the professional public and the dissatisfaction of the
local population. It is wrong to confront positions in a way that interested investors
and participants in this kind of projects claim to produce a “green” energy and a
renewable resource, while local population, non-government organizations and
a part of experts’ community oppose to the construction of SHPPs and ask for
their removal. It is uncontestable that the construction of hydroelectric power
plants and the use of water resources has a significant place in provision of the
total energy balance in Serbia and that, with an appropriate technology and a
responsible environmental treatement – hydroelectric power plants can be
successfully built.
The aim of the paper is to present the available water resources and the
consequences of the construction of SHPPs on the water regime. It points to
the room for compromisis in the realization of these kind of projects. The paper
will present past experience regarding the issuance of water conditions and will
propose measures that should be part of the process of planning and supervision
of the work of SHPPs
Кључне речи:
коришћење водних снага / мале хидроелектране / водни услови / управљање водама / hydropower usage / small hydropower plants / conditions for water resourse exploitation / water resourse managementИзвор:
Утицај малих хидроелектрана на животну средину, 2020, 21-41Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 187. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 17.
Колекције
TY - CONF AU - Димитријевић, Вељко PY - 2020 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9033 AB - Од 1900. године када је пуштена у рад прва хидроелектрана „Под градом“ на Ђетињи у Ужицу, па до данас (у протеклих 120 година) саграђене су бројне хидроелектране у Србији. То искуство омогућава да се поуздано предвиде утицаји рада хидроелектрана на режим вода и водотокове, и да се претходним условима и правилима градње ограничи њихово негативно дејство тако да ови објекти буду прихватљиви за локално становништво и заједницу у целини. Након доношења Закона о енергетици 2004. године, усвојена је Стратегија развоја енергетике РС и Национални акциони план за обновљиве изворе енергије, којим је предвиђено да се у планском периоду до 2030. године изграде мале хидроелектране укупне снаге 400 MW. Програм изградње малих хидроелектрана (МХЕ) заснован је на Катастру МХЕ из 1987. године, којим је одређено 856 потенцијалних локација за њихову изградњу, на свим значајнијим водотоковима у Србији. Укупна инсталисана снага МХЕ дефинисаних катастром износи око 450 MW, а њихова годишња производња је процењена на 1590 GWh. Овај катастар није узео у обзир стратешке циљеве управљања водама и заштите животне средине и не одговара садашњем стању коришћења и уређења водотокова, те није реална основа за њихово планирање и изградњу јер су у њему прецењени водни потенцијали и могућност коришћења водних снага на малим водотоковима у Србији. Могућност стицања статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и подстицајне мере утицале су да претходних неколико година дође до интензивне изградње МХЕ, при чему се право коришћења водних добара остваривало прибављањем бројних мишљења, потврда и дозвола, кроз различите управне поступке. Већ при пуштању у рад првих електрана, дошле су до изражаја све слабости и недостаци непланске изградње МХЕ, што је изазвало оправдане критике стручне јавности и незадовољство локалног становништва. Погрешно је да се конфронтирају ставови, тако што ће заинтересовани инвеститори и учесници у овом пројекту тврдити да је у питању „зелена“ енергија и обновљив ресурс, а локално становништво, удружења грађања и део стручне јавности оспоравати изградњу МХЕ и тражити њихово уклањање. Чињеница је да изградња хидроелектрана и коришћење водних снага има значајно место и учешће у обезбеђењу енергетског биланса Србије и да се, уз одговарајућа техничка решења и одговоран однос према животној средини, хидроелектране могу успешно градити. Циљ рада је да се прикажу расположиви водни ресурси и последице изградње МХЕ на режим вода, и укаже на могућност компромиса у реализацији ових пројеката. У реферату ће бити изложена досадашња искуства у вези са издавањем водних услова и мерама које би требало предузети у поступку планирања и контроле рада МХЕ. AB - Since 1900, when the first hydropower plant named “Under the city” was put in place on Djetinja river in the city of Uzice, a large number of hydropower plants has been constructed in Serbia over the last 120 years. This rich experience enables to predict reliably the impact of the hydropower plants activity to the water and watercourse. It also provides a sufficiante basis to limit its negative impact by preconditions and construction regulations so that these plants are made in a way that is acceptable for the citizens and the community as a whole. After the Law on energy was enacted in 2004, the Strategy on development of the energy sector in Serbia had been adopted as well as the National action plan for renewable energy resources. The later envisages the construction of small hydropower plants (SHPPs) of total power of 400 MW by 2030. The program for the construction of SHPPs is based on the Cadaster of the SHPPs from 1987. This Cadaster has censed the 856 potential locations for contructiong of SHPPs on all main watercourses in Serbia. Total installed power of these potentail SHPPs defined by the Cadaster is 450 MW while theis annual production has been estimated to 1590 GWh. The possibility of acquiring the status of a privileged electricity producer and incentive measures has led to the intensive construction of SHPPs in the past few years, while the right to use water resources was achieved by obtaining numerous opinions, certificates and permits through various administrative procedures. Already in the commissioning of the first power plants, all the weaknesses and shortcomings of the unplanned construction of SHPP came to the fore, which caused justified criticism of the professional public and the dissatisfaction of the local population. It is wrong to confront positions in a way that interested investors and participants in this kind of projects claim to produce a “green” energy and a renewable resource, while local population, non-government organizations and a part of experts’ community oppose to the construction of SHPPs and ask for their removal. It is uncontestable that the construction of hydroelectric power plants and the use of water resources has a significant place in provision of the total energy balance in Serbia and that, with an appropriate technology and a responsible environmental treatement – hydroelectric power plants can be successfully built. The aim of the paper is to present the available water resources and the consequences of the construction of SHPPs on the water regime. It points to the room for compromisis in the realization of these kind of projects. The paper will present past experience regarding the issuance of water conditions and will propose measures that should be part of the process of planning and supervision of the work of SHPPs PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Утицај малих хидроелектрана на животну средину T1 - Утицај малих хидроелектрана на режим вода и водни услови за њихово пројектовање и изградњу T1 - The impact of mini hydropower plants on water system, design and construction conditions SP - 21 EP - 41 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9033 ER -
@conference{ author = "Димитријевић, Вељко", year = "2020", abstract = "Од 1900. године када је пуштена у рад прва хидроелектрана „Под градом“ на Ђетињи у Ужицу, па до данас (у протеклих 120 година) саграђене су бројне хидроелектране у Србији. То искуство омогућава да се поуздано предвиде утицаји рада хидроелектрана на режим вода и водотокове, и да се претходним условима и правилима градње ограничи њихово негативно дејство тако да ови објекти буду прихватљиви за локално становништво и заједницу у целини. Након доношења Закона о енергетици 2004. године, усвојена је Стратегија развоја енергетике РС и Национални акциони план за обновљиве изворе енергије, којим је предвиђено да се у планском периоду до 2030. године изграде мале хидроелектране укупне снаге 400 MW. Програм изградње малих хидроелектрана (МХЕ) заснован је на Катастру МХЕ из 1987. године, којим је одређено 856 потенцијалних локација за њихову изградњу, на свим значајнијим водотоковима у Србији. Укупна инсталисана снага МХЕ дефинисаних катастром износи око 450 MW, а њихова годишња производња је процењена на 1590 GWh. Овај катастар није узео у обзир стратешке циљеве управљања водама и заштите животне средине и не одговара садашњем стању коришћења и уређења водотокова, те није реална основа за њихово планирање и изградњу јер су у њему прецењени водни потенцијали и могућност коришћења водних снага на малим водотоковима у Србији. Могућност стицања статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и подстицајне мере утицале су да претходних неколико година дође до интензивне изградње МХЕ, при чему се право коришћења водних добара остваривало прибављањем бројних мишљења, потврда и дозвола, кроз различите управне поступке. Већ при пуштању у рад првих електрана, дошле су до изражаја све слабости и недостаци непланске изградње МХЕ, што је изазвало оправдане критике стручне јавности и незадовољство локалног становништва. Погрешно је да се конфронтирају ставови, тако што ће заинтересовани инвеститори и учесници у овом пројекту тврдити да је у питању „зелена“ енергија и обновљив ресурс, а локално становништво, удружења грађања и део стручне јавности оспоравати изградњу МХЕ и тражити њихово уклањање. Чињеница је да изградња хидроелектрана и коришћење водних снага има значајно место и учешће у обезбеђењу енергетског биланса Србије и да се, уз одговарајућа техничка решења и одговоран однос према животној средини, хидроелектране могу успешно градити. Циљ рада је да се прикажу расположиви водни ресурси и последице изградње МХЕ на режим вода, и укаже на могућност компромиса у реализацији ових пројеката. У реферату ће бити изложена досадашња искуства у вези са издавањем водних услова и мерама које би требало предузети у поступку планирања и контроле рада МХЕ., Since 1900, when the first hydropower plant named “Under the city” was put in place on Djetinja river in the city of Uzice, a large number of hydropower plants has been constructed in Serbia over the last 120 years. This rich experience enables to predict reliably the impact of the hydropower plants activity to the water and watercourse. It also provides a sufficiante basis to limit its negative impact by preconditions and construction regulations so that these plants are made in a way that is acceptable for the citizens and the community as a whole. After the Law on energy was enacted in 2004, the Strategy on development of the energy sector in Serbia had been adopted as well as the National action plan for renewable energy resources. The later envisages the construction of small hydropower plants (SHPPs) of total power of 400 MW by 2030. The program for the construction of SHPPs is based on the Cadaster of the SHPPs from 1987. This Cadaster has censed the 856 potential locations for contructiong of SHPPs on all main watercourses in Serbia. Total installed power of these potentail SHPPs defined by the Cadaster is 450 MW while theis annual production has been estimated to 1590 GWh. The possibility of acquiring the status of a privileged electricity producer and incentive measures has led to the intensive construction of SHPPs in the past few years, while the right to use water resources was achieved by obtaining numerous opinions, certificates and permits through various administrative procedures. Already in the commissioning of the first power plants, all the weaknesses and shortcomings of the unplanned construction of SHPP came to the fore, which caused justified criticism of the professional public and the dissatisfaction of the local population. It is wrong to confront positions in a way that interested investors and participants in this kind of projects claim to produce a “green” energy and a renewable resource, while local population, non-government organizations and a part of experts’ community oppose to the construction of SHPPs and ask for their removal. It is uncontestable that the construction of hydroelectric power plants and the use of water resources has a significant place in provision of the total energy balance in Serbia and that, with an appropriate technology and a responsible environmental treatement – hydroelectric power plants can be successfully built. The aim of the paper is to present the available water resources and the consequences of the construction of SHPPs on the water regime. It points to the room for compromisis in the realization of these kind of projects. The paper will present past experience regarding the issuance of water conditions and will propose measures that should be part of the process of planning and supervision of the work of SHPPs", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Утицај малих хидроелектрана на животну средину", title = "Утицај малих хидроелектрана на режим вода и водни услови за њихово пројектовање и изградњу, The impact of mini hydropower plants on water system, design and construction conditions", pages = "21-41", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9033" }
Димитријевић, В.. (2020). Утицај малих хидроелектрана на режим вода и водни услови за њихово пројектовање и изградњу. in Утицај малих хидроелектрана на животну средину Београд : Српска академија наука и уметности., 21-41. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9033
Димитријевић В. Утицај малих хидроелектрана на режим вода и водни услови за њихово пројектовање и изградњу. in Утицај малих хидроелектрана на животну средину. 2020;:21-41. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9033 .
Димитријевић, Вељко, "Утицај малих хидроелектрана на режим вода и водни услови за њихово пројектовање и изградњу" in Утицај малих хидроелектрана на животну средину (2020):21-41, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9033 .