Домаћи репертоар опере Народног позоришта у Београду (1970-1990)

Abstract

У самоуправној социјалистичкој Југославији, култура је посматрана као делатност од посебног друштвеног интереса. Она је постала поље у којем је требало да се ‘удруженим радом’ превлада дистанца између радног човека и културе уопште, односно да се уметност приближи радним људима. Институције културе имале су задатак да остваре висок степен културне и друштвене свести у циљу ослобођења културе од класних ограничења и детерминација. У том контексту, предмет овог рада јесте представљање начина на који је Опера Народног позоришта одговорила на тај задатак, где је акценат постављен на заступљеност домаће (југословенске) опере на репертоару поменуте институције. У раду је проблематизован појам „југословенски репертоар” с обзиром на тадашњу организациону и репертоарску политику. Циљ овог рада је да се представе оперска дела композитора са простора СФР Југославије и њихова рецепцијa у београдској штампи.

In socialist self-management Yugoslavia, culture was viewed as a matter of particular social interest. It became a field in which the distance between a laborer and culture in general should be overcome by associated labor, that is, in which art should come closer to working people. Cultural institutions had the task to achieve a high level of cultural and social awareness, in order to free culture from class constraints and determinations. In this context, the subject of this paper is the presentation of the way the Opera of the National Theater in Belgrade responded to this task, where the emphasis is placed on the representation of the national (Yugoslav) opera on the repertoire of the mentioned institution. The paper will discuss the term “Yugoslav repertoire” with regard to the then organizational and repertoire policy. The aim of this paper is to present operatic pieces by composers from the territory of SFR Yugoslavia and the reception of these pieces in the Belgrade press.