Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку

Abstract

Рад представља монографску студију зидног сликарства најстаријег делаБогородичине цркве у Студеници. Реч је о два слоја фресака. Први је изведен 1208/1209, уоквиру ктиторског подухвата великог жупана Стефана Првовенчаног, под надзоромњеговог брата, студеничког архимандрита Саве. Млађе фреске настале су 1568. године, уоквиру велике обнове црквених споменика на подручју обновљене Пећке патријаршије.Израду фресака финансирао је студенички игуман Симеон са братијом.У складу са конвенционалном структуром монографских студија, у раду се најпредоноси преглед истраживања зидног сликарства Богородичине цркве. Потом суразмотрене историјске околности и хронологија оснивања манастира, односно његовогосликавања.Пажња је, затим, усмерена на главни проблем рада: истраживање програмских,иконографских и стилских одлика живописа Богородичине цркве. Иако су у питању дваслоја фресака, хронолошки међусобно удаљена више три и по века, могуће их је у великојмери разматрати обједињено. Такав приступ заснован је на околности да је оригиналнииконографски програм у XVI веку углавном поштован. Тематски реперотоар сликарстваБогородичине цркве представљен је систематски, у складу са хијерархијом у оквирусакралне топографије храма (купола и пандантифи, олтар, наос, вестибили, припрата).При томе је подједнака пажња посвећена његовим типским обележјима, сагледаним уконтексту развоја сликаних програма, као и особеностима произашлим на основунарочитих захтева ктитора и манастирског управитеља (особености у погледу избора ираспореда појединих светитеља; ктиторска композиција итд). У поглављу о иконографијинајстаријих студеничких фресака размотрене су поједине особености јеванђељских сцена(Благовести, Распеће), односно бројних појединачних фигура. Посебно значајан аспектнајстаријих студеничких фресака представљају њихове стилске одлике. Имајући у видувреме њиховог настанка (епоха после Четвртог крсташког рата), односно њихов висок квалитет, ликовне особености оригиналних зидних слика Богородичине цркве имајувелики значај за проучавање новог стилског израза византијског сликарства XIII века,сажетог у синтагми „монументални стил“. Са свешћу о таквој важности студеничкихфресака, њихове стилске одлике сагледане су, у мери у којој је то било могуће, у широкојперспективи византијског сликарства с краја XII и првих деценија XIII века. Најзад,посебан напор уложен је у разматрање односа сликара из 1568, односно њиховихсаветодаваца, према оригиналном иконографском програму. У посебном поглављусагледане су измене оригиналног тематског репертоара. Реч је, најпре, о представамасветитеља који нису могли бити приказани на најстаријим студеничким фрескама, као и опроменама иконографског устројства првобитних сцена (Велики празници, СтрадањаХристова, Страшни суд).

The dissertation presents a monographic study of the wall paintings of the oldest partof the Church of the Mother of God in Studenica monastery. Murals in question are preserved ontwo different layers of frescoes. The first was executed 1208/1209, under the patronage of theGrand Župan Stefan, and under the supervision of his brother, the archimandrite of Studenica,Sava. Second layer of frescoes was created in 1568, within the large renovation of the churchmonuments in the area of the renewed Patriarchate of Peć. The production of these frescoes wasfinanced by heigoumenos of Studenica, Simeon.In accordance with the conventional structure of monographic studies, the dissertationbegins with a resume of the previous research of the wall paintings of the Church of the Motherof God. Next chapter is devoted to the historical circumstances and chronology of theestablishment of the monastery and its wall paintings.Attention is, then, focused on the main topic of our work: research of thematic programand iconographic and stylistic features of the wall paintings of the Church of the Mother of God.Although two layers of frescoes are chronologically separated for more than three and a halfcenturies, they can be largely considered unified. Such an approach is based on the fact that theoriginal iconographic programme was largely respected in the 16th century. The iconogrphicrepertoire of the Church of the Virgin Mary was presented systematically, in accordance with thehierarchy within the sacral topography of the temple (dome and pandantives, altar, naos,vestibules, narthex). Equal attention is paid to its typical features, seen in the context of thedevelopment of the painted programs of Byzantine churches, as well as to some of its specialfeatures, arising from the specific requests of the ktetor and archimandrite Sava (selection andarrangement of individual saints, the ktetorial composition, etc.). In the chapter devoted to theiconography of the oldest frescoes Studenica, specific features of the Gospel scenes(Annunciation, Crucifixion) and numerous individual figures are considered. A particularly significant aspect of the oldest frescoes of Studenica are their stylisticfeatures. Bearing in mind the time of their creation (that is, the time after the Fourth Crusade), aswell as their high aquality, the artistic features of the original wall paintings of the Church of theVirgin have a great significance for studying the new stylistic expression of Byzantine paintingof the 13th century, summarized in the term "monumental style". With the awareness of suchimportance of frescoes, their stylistic features were examined in the broad perspective ofByzantine painting from the end of the 12th and the first decades of the 13th century. In the end,a special effort was made to consider the relationship of the painters from 1568, and theiradvisers, with the original iconographic program. In a separate chapter, changes made within theoriginal thematic repertoire were considered. The attention is focues on the figure of saints whocould not be shown on the oldest frescoes, as well as on the changes in the iconography of theoriginal scenes (Great Feasts, Passion Cycle, Last Judgement etc).