DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrilic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA
  • BI SANU - Opšta kolekcija / General collection
  • View Item
  •   DAIS
  • Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA
  • BI SANU - Opšta kolekcija / General collection
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)

Thumbnail
2019
bitstream_34081.pdf (875.2Mb)
Authors
Марковић, Миодраг
Contributors
Ракићевић, Тихон
Ђурић, Војислав Ј.
Јовановић, Иван
Вујичић, Душан
Тодоровић, Марко
Поповић, Владимир
Book (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Саздан у дубини сеновитих гора рашке земље, тамо где је родоначелник Немањића прегао да пусто ловиште дивљих звери претвори у савршен град духовно узвишеног живота, манастир Студеница траје већ столећима као камен темељац и непресушан изворник културног идентитета српског народа. Записане су у њему, у оној тихој и освећеној давнини, све кључне црте нашег бића, као некакви судбински кодови. Стваралачка игра твораца студеничких здања, њиховог скулптуралног украса и зидног сликарства, остварила је особен спој највиших уметничких домета супротстављених стра¬на древне Европе – њеног Запада и њеног Истока – подстакнутa тежњом да се народ који је створио ту светињу већ у доба светог Симеона и Саве издвоји самосвојним уметничким и богослужбеним идентитетом. Поменута тежња препознаје се, између осталог и у натписима који прате дела скулптуре и живописа Богородичине цркве. Они су ту, у Студеници, по први пут у нашој старој уметности изведени ћириличним писмом, на српском језику. Управо тада разв...ија се у Студеници и књижевност на српском језику, са својим препознатљивим темама и мотивима. Захваљујући свему томе, студенички манастир је одавно и сасвим оправдано препознат као најчвр¬шћи потпорник потоње српске државности и колевка аутокефалне народне цркве чију осамстоту годишњицу обележава ова изложба. Из Студенице је израсла и у столећима се разгранавала непосредно или посредно готово сва потоња наша култура. Њој су се враћали као узору који су тежили да понове и надограде многи средњовековни владари и владарке. У њој су се ктиторством исти исти-цали и богатили је изузетни задужбинари попут краља Милутина. Она је заувек остала молитвени дом смерним монасима и надахњујуће прибежиште духовним устаницима, све до Ђорђа Крстића, Небојше Митрића или академика Љубомира Симовића. Чежња да је умом досегну и расплету њене тајне водила је и многе угледне представнике баш овог дома науке и уметности, попут Михаила Валтровића, Драгутина Милутиновића, Владимира Петковића, Војислава Ђурића или Гордане Бабић. Постала је тако Студеница и остала поуздан путоказ и веран пратилац наших трагања у различитим правцима за смислом и истином, трагања кроз властиту историју и мимо ње. Пратећи тај путоказ, уцртан дубоко у свом бићу, српски народ се, на путевима који су га столећима водили ка разним странама света, распињао и расипао, губио и изнова проналазио, али није нестао нити је престао да буде то што јесте. Поруке изречене шапатом древних студеничких здања, које понекад нисмо као народ могли да разаберемо а ни да разумемо, очувале су се скривене, урезане у најдубље слојеве наших сећања и осећања, служећи нам као духовно сидро у олујним временима и просторима. Примећивали то или не, Студеница је била уз нас и када смо предалеко одлазили или када смо непомично стајали заробљени страхом и недостатком самопоштовања. Она је ево, захваљујући овој иложби, и сада изнова с нама, опет само делимично опипљива и досежна, позивајући нас да, дивећи јој се и размишљајући о њој, преиспитамо и боље упознамо сами себе. Извршни одбор САНУ

Keywords:
Манастир Студеница / Studenica Monastery / cultural heritage / spiritual heritage / kulturno nasleđe / duhovno nasleđe
Source:
2019
Publisher:
  • Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
  • Изложбене свеске / Галерија Српске академије наука и уметности ; 41

Cobiss ID: 283434252

ISBN: 978-86-7025-850-1

[ Google Scholar ]
URI
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8954
Collections
  • BI SANU - Opšta kolekcija / General collection
  • Галерија Српске академије наука и уметности
Institution
Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA
TY  - BOOK
AU  - Марковић, Миодраг
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8954
AB  - Саздан у дубини сеновитих гора рашке земље, тамо где је родоначелник Немањића прегао да пусто ловиште дивљих звери претвори у савршен град духовно узвишеног живота, манастир Студеница траје већ столећима као камен темељац и непресушан изворник културног идентитета српског народа. Записане су у њему, у оној тихој и освећеној давнини, све кључне црте нашег бића, као некакви судбински кодови. Стваралачка игра твораца студеничких здања, њиховог скулптуралног украса и зидног сликарства, остварила је особен спој највиших уметничких домета супротстављених стра¬на древне Европе – њеног Запада и њеног Истока – подстакнутa тежњом да се народ који је створио ту светињу већ у доба светог Симеона и Саве издвоји самосвојним уметничким и богослужбеним идентитетом. Поменута тежња препознаје се, између осталог и у натписима који прате дела скулптуре и живописа Богородичине цркве. Они су ту, у Студеници, по први пут у нашој старој уметности изведени ћириличним писмом, на српском језику. Управо тада развија се у Студеници и књижевност на српском језику, са својим препознатљивим темама и мотивима. Захваљујући свему томе, студенички манастир је одавно и сасвим оправдано препознат као најчвр¬шћи потпорник потоње српске државности и колевка аутокефалне народне цркве чију осамстоту годишњицу обележава ова изложба.
Из Студенице је израсла и у столећима се разгранавала непосредно или посредно готово сва потоња наша култура. Њој су се враћали као узору који су тежили да понове и надограде многи средњовековни владари и владарке. У њој су се ктиторством исти исти-цали и богатили је изузетни задужбинари попут краља Милутина. Она је заувек остала молитвени дом смерним монасима и надахњујуће прибежиште духовним устаницима, све до Ђорђа Крстића, Небојше Митрића или академика Љубомира Симовића. Чежња да је умом досегну и расплету њене тајне водила је и многе угледне представнике баш овог дома науке и уметности, попут Михаила Валтровића, Драгутина Милутиновића, Владимира Петковића, Војислава Ђурића или Гордане Бабић. Постала је тако Студеница и остала поуздан путоказ и веран пратилац наших трагања у различитим правцима за смислом и истином, трагања кроз властиту историју и мимо ње. Пратећи тај путоказ, уцртан дубоко у свом бићу, српски народ се, на путевима који су га столећима водили ка разним странама света, распињао и расипао, губио и изнова проналазио, али није нестао нити је престао да буде то што јесте. Поруке изречене шапатом древних студеничких здања, које понекад нисмо као народ могли да разаберемо а ни да разумемо, очувале су се скривене, урезане у најдубље слојеве наших сећања и осећања, служећи нам као духовно сидро у олујним временима и просторима. Примећивали то или не, Студеница је била уз нас и када смо предалеко одлазили или када смо непомично стајали заробљени страхом и недостатком самопоштовања. Она је ево, захваљујући овој иложби, и сада изнова с нама, опет само делимично опипљива и досежна, позивајући нас да, дивећи јој се и размишљајући о њој, преиспитамо и боље упознамо сами себе.
Извршни одбор САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)
ER  - 
@book{
author = "Марковић, Миодраг",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8954",
abstract = "Саздан у дубини сеновитих гора рашке земље, тамо где је родоначелник Немањића прегао да пусто ловиште дивљих звери претвори у савршен град духовно узвишеног живота, манастир Студеница траје већ столећима као камен темељац и непресушан изворник културног идентитета српског народа. Записане су у њему, у оној тихој и освећеној давнини, све кључне црте нашег бића, као некакви судбински кодови. Стваралачка игра твораца студеничких здања, њиховог скулптуралног украса и зидног сликарства, остварила је особен спој највиших уметничких домета супротстављених стра¬на древне Европе – њеног Запада и њеног Истока – подстакнутa тежњом да се народ који је створио ту светињу већ у доба светог Симеона и Саве издвоји самосвојним уметничким и богослужбеним идентитетом. Поменута тежња препознаје се, између осталог и у натписима који прате дела скулптуре и живописа Богородичине цркве. Они су ту, у Студеници, по први пут у нашој старој уметности изведени ћириличним писмом, на српском језику. Управо тада развија се у Студеници и књижевност на српском језику, са својим препознатљивим темама и мотивима. Захваљујући свему томе, студенички манастир је одавно и сасвим оправдано препознат као најчвр¬шћи потпорник потоње српске државности и колевка аутокефалне народне цркве чију осамстоту годишњицу обележава ова изложба.
Из Студенице је израсла и у столећима се разгранавала непосредно или посредно готово сва потоња наша култура. Њој су се враћали као узору који су тежили да понове и надограде многи средњовековни владари и владарке. У њој су се ктиторством исти исти-цали и богатили је изузетни задужбинари попут краља Милутина. Она је заувек остала молитвени дом смерним монасима и надахњујуће прибежиште духовним устаницима, све до Ђорђа Крстића, Небојше Митрића или академика Љубомира Симовића. Чежња да је умом досегну и расплету њене тајне водила је и многе угледне представнике баш овог дома науке и уметности, попут Михаила Валтровића, Драгутина Милутиновића, Владимира Петковића, Војислава Ђурића или Гордане Бабић. Постала је тако Студеница и остала поуздан путоказ и веран пратилац наших трагања у различитим правцима за смислом и истином, трагања кроз властиту историју и мимо ње. Пратећи тај путоказ, уцртан дубоко у свом бићу, српски народ се, на путевима који су га столећима водили ка разним странама света, распињао и расипао, губио и изнова проналазио, али није нестао нити је престао да буде то што јесте. Поруке изречене шапатом древних студеничких здања, које понекад нисмо као народ могли да разаберемо а ни да разумемо, очувале су се скривене, урезане у најдубље слојеве наших сећања и осећања, служећи нам као духовно сидро у олујним временима и просторима. Примећивали то или не, Студеница је била уз нас и када смо предалеко одлазили или када смо непомично стајали заробљени страхом и недостатком самопоштовања. Она је ево, захваљујући овој иложби, и сада изнова с нама, опет само делимично опипљива и досежна, позивајући нас да, дивећи јој се и размишљајући о њој, преиспитамо и боље упознамо сами себе.
Извршни одбор САНУ",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)"
}
Марковић М. Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020). 2019;
,& Марковић, М. (2019). Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020).
nullБеоград : Српска академија наука и уметности., null. 
Марковић Миодраг, "Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)" null (2019)

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutionsAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB