Прилог истраживању руско-српских веза у црквеном и дворском сликарству и градитељству кроз опусе руских емиграната у Србији између два светска рата: примери преузимања руских модела
A Contribution to Researching Russian-Serbian Connections in Sacral and Court Painting and Architecture through the Opera of Russian Emigrants in Serbia between the World Wars: Examples of Adopting Russian Models
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Russian-Serbian cultural connections in a broader sense, represented
through direct parallels in Russian and Serbian sacral painting, architectural
decoration, sacral interior design and phenomenа in court art canons of the
last Romanov’s and Karađorđević’s dynasties are insufficiently researched.
By using the concrete monuments, mostly in Russian style, Russian
symbolism and Art Nouveau, but also the court canon at the turn of the
century in Russia through the works of Russian emigrants after the October
revolution in Serbia during the 1920s and 1930s, the use of Russian pictorial
features and cultural models adapted to Serbian demands is going to be
demonstrated.
Руско-српске културне везе у ширем контексту представљене су кроз до
сада мало проучаване, директне паралеле у руском и српском црквеном
сликарству, архитектонском украсу, опремању црквених ентеријера и појаве
у дворској уметности и протоколу последњих Романова и Карађорђевића. На
примерима конкретних споменика, углавном руског стила, руског симболизма
и ар нувоа, али и дворског протокола с краја 19. и почетка 20. века у Русији
и кроз деловање руских емиграната после Октобарске револуције у Србији
током двадесетих и тридесетих година 20. века, илуструје се преузимање
руских ликовних решења и културолошких модела који се прилагођавају
потребама српских поручилаца.
В тексте представлены русско-сербские связи в обобщенном смысле, вопервых в области церковной живописи, на примерах архитектурной
декорации и интерьеров храмов, но и дворцового убранства и архитектуры
времен последних Романовых и Карагеоргиевичей на фоне деятельности
художников-русских эмигрантов после Октябрьской революции в Сербии,
то есть в Югославии.
На основании малоизвестных параллелей в русском и сербском церковном
искусстве, на примерах определенных памятников конца XIX и начала ХХ
веков в России (Владимирский собор в Киеве, Спас на крови и Спас-на-водах в Петербурге, Русский городок в Царском селе и т.д.) и 20-ых и 30-ых
годов XX века в Сербии (церковь Святого Георгия на Опленaце, Дворец на
Дедине, саборы в Шабaце, Крагуевaце, Смедерево и т.п.), иллюстрировано
перенимание русских художественных образцов и их приспособление к
потребностям сербских заказчиков, на пример, в деятелности инженера
Сергея Николаевича Смирнова.
Кроме того, что живописцы эмигранты (мастера... Опленaца, Андрей
Василевич Бищенко и др), опирались на опыт исследования русского
искусства средневековья, использовали модели русского стиля модерн и
символизма (во первых работы Виктора Михаиловича Васнецова), и что
создавались копии русских оригиналов в сербской среде, более значительно
было перенесение духовной атмосферы русской культурной среды конца
XIX и начала XX веков в сербскую и их взаимное проникновение. В обоих
случаях выдвигались законность пребывания на троне династий и изучались
общие для Сербии и России средневековые, византийские, православные
корни государственности, церкви и культуры, которые вновь укрепились
деятельностью художников-русских эмигрантов.
Кључне речи:
Fine arts – Russian artists / Sergei M. Smirnov / Andrei V. Bishchenko / painters in Oplenac / sacral painting / ликовни уметници – руски емигранти / Сергеј М. Смирнов / Андреј В. Бишченко / опленачки сликари / црквено сликарство / художники – русские эмигранты / Сергей М. Смирнов / Андрей В. Бищенко / живопись Опленаца / церковная живописьИзвор:
Музикологија / Musicology, 2020, 28, 99-124Издавач:
- Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
DOI: 10.2298/MUZ2028099M
ISSN: 1450-9814; 2406-0976 (online)
WoS: 000670779700007
[ Google Scholar ]Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Јелена, Межински Миловановић PY - 2020 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8888 AB - Russian-Serbian cultural connections in a broader sense, represented through direct parallels in Russian and Serbian sacral painting, architectural decoration, sacral interior design and phenomenа in court art canons of the last Romanov’s and Karađorđević’s dynasties are insufficiently researched. By using the concrete monuments, mostly in Russian style, Russian symbolism and Art Nouveau, but also the court canon at the turn of the century in Russia through the works of Russian emigrants after the October revolution in Serbia during the 1920s and 1930s, the use of Russian pictorial features and cultural models adapted to Serbian demands is going to be demonstrated. AB - Руско-српске културне везе у ширем контексту представљене су кроз до сада мало проучаване, директне паралеле у руском и српском црквеном сликарству, архитектонском украсу, опремању црквених ентеријера и појаве у дворској уметности и протоколу последњих Романова и Карађорђевића. На примерима конкретних споменика, углавном руског стила, руског симболизма и ар нувоа, али и дворског протокола с краја 19. и почетка 20. века у Русији и кроз деловање руских емиграната после Октобарске револуције у Србији током двадесетих и тридесетих година 20. века, илуструје се преузимање руских ликовних решења и културолошких модела који се прилагођавају потребама српских поручилаца. AB - В тексте представлены русско-сербские связи в обобщенном смысле, вопервых в области церковной живописи, на примерах архитектурной декорации и интерьеров храмов, но и дворцового убранства и архитектуры времен последних Романовых и Карагеоргиевичей на фоне деятельности художников-русских эмигрантов после Октябрьской революции в Сербии, то есть в Югославии. На основании малоизвестных параллелей в русском и сербском церковном искусстве, на примерах определенных памятников конца XIX и начала ХХ веков в России (Владимирский собор в Киеве, Спас на крови и Спас-на-водах в Петербурге, Русский городок в Царском селе и т.д.) и 20-ых и 30-ых годов XX века в Сербии (церковь Святого Георгия на Опленaце, Дворец на Дедине, саборы в Шабaце, Крагуевaце, Смедерево и т.п.), иллюстрировано перенимание русских художественных образцов и их приспособление к потребностям сербских заказчиков, на пример, в деятелности инженера Сергея Николаевича Смирнова. Кроме того, что живописцы эмигранты (мастера Опленaца, Андрей Василевич Бищенко и др), опирались на опыт исследования русского искусства средневековья, использовали модели русского стиля модерн и символизма (во первых работы Виктора Михаиловича Васнецова), и что создавались копии русских оригиналов в сербской среде, более значительно было перенесение духовной атмосферы русской культурной среды конца XIX и начала XX веков в сербскую и их взаимное проникновение. В обоих случаях выдвигались законность пребывания на троне династий и изучались общие для Сербии и России средневековые, византийские, православные корни государственности, церкви и культуры, которые вновь укрепились деятельностью художников-русских эмигрантов. PB - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности T2 - Музикологија / Musicology T1 - Прилог истраживању руско-српских веза у црквеном и дворском сликарству и градитељству кроз опусе руских емиграната у Србији између два светска рата: примери преузимања руских модела T1 - A Contribution to Researching Russian-Serbian Connections in Sacral and Court Painting and Architecture through the Opera of Russian Emigrants in Serbia between the World Wars: Examples of Adopting Russian Models T1 - Дополнение к исследованию русско-сербских связей в церковной и дворцовой живописи и архитектуре на фоне творчества русских эмигрантов в Сербии между двумя мировыми войнами: Примеры перенимание русских моделей SP - 99 EP - 124 IS - 28 DO - 10.2298/MUZ2028099M UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8888 ER -
@article{ author = "Јелена, Межински Миловановић", year = "2020", abstract = "Russian-Serbian cultural connections in a broader sense, represented through direct parallels in Russian and Serbian sacral painting, architectural decoration, sacral interior design and phenomenа in court art canons of the last Romanov’s and Karađorđević’s dynasties are insufficiently researched. By using the concrete monuments, mostly in Russian style, Russian symbolism and Art Nouveau, but also the court canon at the turn of the century in Russia through the works of Russian emigrants after the October revolution in Serbia during the 1920s and 1930s, the use of Russian pictorial features and cultural models adapted to Serbian demands is going to be demonstrated., Руско-српске културне везе у ширем контексту представљене су кроз до сада мало проучаване, директне паралеле у руском и српском црквеном сликарству, архитектонском украсу, опремању црквених ентеријера и појаве у дворској уметности и протоколу последњих Романова и Карађорђевића. На примерима конкретних споменика, углавном руског стила, руског симболизма и ар нувоа, али и дворског протокола с краја 19. и почетка 20. века у Русији и кроз деловање руских емиграната после Октобарске револуције у Србији током двадесетих и тридесетих година 20. века, илуструје се преузимање руских ликовних решења и културолошких модела који се прилагођавају потребама српских поручилаца., В тексте представлены русско-сербские связи в обобщенном смысле, вопервых в области церковной живописи, на примерах архитектурной декорации и интерьеров храмов, но и дворцового убранства и архитектуры времен последних Романовых и Карагеоргиевичей на фоне деятельности художников-русских эмигрантов после Октябрьской революции в Сербии, то есть в Югославии. На основании малоизвестных параллелей в русском и сербском церковном искусстве, на примерах определенных памятников конца XIX и начала ХХ веков в России (Владимирский собор в Киеве, Спас на крови и Спас-на-водах в Петербурге, Русский городок в Царском селе и т.д.) и 20-ых и 30-ых годов XX века в Сербии (церковь Святого Георгия на Опленaце, Дворец на Дедине, саборы в Шабaце, Крагуевaце, Смедерево и т.п.), иллюстрировано перенимание русских художественных образцов и их приспособление к потребностям сербских заказчиков, на пример, в деятелности инженера Сергея Николаевича Смирнова. Кроме того, что живописцы эмигранты (мастера Опленaца, Андрей Василевич Бищенко и др), опирались на опыт исследования русского искусства средневековья, использовали модели русского стиля модерн и символизма (во первых работы Виктора Михаиловича Васнецова), и что создавались копии русских оригиналов в сербской среде, более значительно было перенесение духовной атмосферы русской культурной среды конца XIX и начала XX веков в сербскую и их взаимное проникновение. В обоих случаях выдвигались законность пребывания на троне династий и изучались общие для Сербии и России средневековые, византийские, православные корни государственности, церкви и культуры, которые вновь укрепились деятельностью художников-русских эмигрантов.", publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Прилог истраживању руско-српских веза у црквеном и дворском сликарству и градитељству кроз опусе руских емиграната у Србији између два светска рата: примери преузимања руских модела, A Contribution to Researching Russian-Serbian Connections in Sacral and Court Painting and Architecture through the Opera of Russian Emigrants in Serbia between the World Wars: Examples of Adopting Russian Models, Дополнение к исследованию русско-сербских связей в церковной и дворцовой живописи и архитектуре на фоне творчества русских эмигрантов в Сербии между двумя мировыми войнами: Примеры перенимание русских моделей", pages = "99-124", number = "28", doi = "10.2298/MUZ2028099M", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8888" }
Јелена, М. М.. (2020). Прилог истраживању руско-српских веза у црквеном и дворском сликарству и градитељству кроз опусе руских емиграната у Србији између два светска рата: примери преузимања руских модела. in Музикологија / Musicology Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 99-124. https://doi.org/10.2298/MUZ2028099M https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8888
Јелена ММ. Прилог истраживању руско-српских веза у црквеном и дворском сликарству и градитељству кроз опусе руских емиграната у Србији између два светска рата: примери преузимања руских модела. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):99-124. doi:10.2298/MUZ2028099M https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8888 .
Јелена, Межински Миловановић, "Прилог истраживању руско-српских веза у црквеном и дворском сликарству и градитељству кроз опусе руских емиграната у Србији између два светска рата: примери преузимања руских модела" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):99-124, https://doi.org/10.2298/MUZ2028099M ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8888 .