Музикологија 28 (I/2020)

Abstract

Тема двадесет осмог броја часописа „Музикологија“ проистекла је из међународне научне конференције Руско-српске појачке везе, коју је у октобру 2018. године организовао Музиколошки институт Српске академије наука и уметности у Београду. Вишевековне музичке, уметничке и културне везе између руског и српског народа истраживали су и проучавали научници обеју земаља, али богатство и значај тих веза изискују нова испитивања и тумачења. У овом броју часописа „Музикологија“ окупили су се музиколози, филолози и историчари ликовних уметности из Србије и Русије да на временски и тематски широкој и интердисциплинарној основи осветле тематику руско-српских прожимања у домену црквене уметности и музичког извођаштва. Тему броја уредила је др Весна Пено, научни саветник Музиколошког института САНУ, један од водећих стручњака у области византолошке музикологије. Овај број „Музикологије“ отвара њен рад који одговора на питање колико данас знамо и колико не знамо о руско-српским појачким везама. Татјана Суботин-Голубовић даје студију о руском триодном стихирару с краја XII века – хиландарском рукопису 307. Наталија Мосјагина пише о песмама у част кнеза Лазара у староруским нотираним рукописима. А Наталија Рамазанова се посветила анализи служби у част руских и српских светитеља у контексту годишњег круга црквеног појања у XVI и XVII столећу. Две студије осветљавају руско-српске везе у области ликовних уметности. Владимир Симић посматра однос политике, православља и уметности из аспекта руско-српских веза у XVIII веку. Јелена Межински Миловановић сагледава примере преузимања руских модела у црквеном дворском сликарству и градитељству, остварењима руских емиграната у Србији између два светска рата. Најзад, једна музиколошка студија посвећена је историји музичке интерпретације. Марија Голубовић следи гостовања славног Хора донских козака у међуратном Београду, у огледалу архивских извора и периодике онога времена. Рубрику „Varia“ сачињава пет студија разноврсне тематике, у временском распону од ренесансе до савременог доба. Радови Жарка Цвејића и Сенке Белић приступају студијама ренесансне музике која је последњих година нашла врсне обрађиваче међу музиколозима и музичким теоретичарима у Србији. Ева Шрајбер се бави Новом бечком школом и њеним одјецима кододабраних композитора друге половине XX века. У раду Драгана Латинчића описује се примена централне ротације, једне од најважнијих изометријских трансформација, на пројектоване метро-ритмичке ентитете појединачних хармоника спектра. Једна студија у рубрици „Varia“ припада етномузикологији: Маја Радивојевић анализира традиционалну вокалну музику Влаха у Хомољу, према звучним записима сачуваним у заоставштини етнокореолога Оливере Младеновић. Рубрика „Научна критика и полемика“ са својих пет прилога о књигама и звучним издањима представља неке од најзначајнијих резултата богатог научног рада и издаваштва у области музикологије и етномузикологије. Завршним записом часопис „Музикологија“ се опрашта од цењене колегинице Весне Микић, редовног професора на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, која нас је прерано напустила. У име чланова Редакције часописа „Музикологија“ и у своје лично име изражавам срдачну захвалност рецензентима за темељно читање радова и корисне сугестије.

The main theme of the 28th issue of the journal Musicology originated from the international scientific conference Russian-Serbian Chanting Connections, which was organized in October 2018 by the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade. The centuries-long musical, artistic and cultural ties between the Russian and Serbian peoples have been researched and studied by scientists from both countries; nevertheless, the richness and significance of these ties require new research and interpretation. In this issue of the journal Musicology, musicologists, philologists and art historians from Serbia and Russia gathered together to shed light on the topic of Russian- Serbian permeations in the domains of church art and musical performance on a temporally and thematically broad and interdisciplinary basis. The main theme of the issue was edited by Dr. Vesna Peno, principal research fellow of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, one of the leading experts in the field of Byzantine music. This issue of Musicology opens with her article, which answers the question: how much we know – or do not know – today about Russian-Serbian chanting connections. Tatjana Subotin-Golubović provides a study of a Russian Triodon Sticherarion from the end of the 12th century – the Hilandar manuscript No 307. Natal’ia Mosiagina writes about poems in honour of Prince Lazar of Serbia in the Old Russian notated manuscripts. And Natal’ia Ramazanova analyses services in honour of Russian and Serbian saints in the context of the annual circle of church chanting in the 16th and 17th centuries. Two studies illuminate Russian-Serbian connections in the field of fine arts. Vladimir Simić observes the relationship between politics, Orthodoxy and art from the aspect of Russian-Serbian ties in the 18th century. Jelena Mežinski Milovanović observes examples of taking over Russian models in church court painting and construction, the achievements of Russian emigrants in Serbia between the two world wars. Finally, one musicological study is dedicated to the history of musical interpretation. Marija Golubović follows the guest appearances of the famous Don Cossack Choir in the interwar Belgrade, as reflected in archival sources and periodicals of that time. The section “Varia” comprises five studies on various topics, ranging from the Renaissance to the modern age. The articles by Žarko Cvejić and Senka Belić approach the study of Renaissance music, which has found excellent analysts amongmusicologists and music theorists in Serbia in recent years. Ewa Schreiber deals with the New Viennese School and its echoes with selected composers of the second half of the 20th century. Dragan Latinčić’s article describes the application of central rotation, one of the most important isometric transformations, to the projected metrorhythmic entities of individual harmonics of the sound spectrum. One study in the “Varia” section belongs to ethnomusicology: Maja Radivojević analyzes the traditional vocal music of the Vlachs in Homolje, according to sound recordings preserved in the legacy of ethnochoreologist Olivera Mladenović. The section “Scientific Reviews and Polemics” with its five articles on books and CD releases presents some of the most significant results of rich scientific work and publishing in the fields of musicology and ethnomusicology. With the final article, the journal Musicology says goodbye to the esteemed colleague Vesna Mikić, a full professor at the Department of Musicology of the Faculty of Music in Belgrade, who left us too early. On behalf of the members of the Editorial Board of the journal Musicology and my own, I express my heartfelt gratitude to the peer reviewers for their thorough reading of the articles and constructive suggestions.