Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo
Моћ категоризације : староседеоци и досељеници југоисточног Косова
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
The paper is based on fieldwork conducted over the course of a period from 2003 until 2006 at refugee centers in Serbia proper and Southeastern Kosovo more specifically in a part of the area known today as Kosovsko Pomoravlje. The paper is intended to present preliminary results of the probe into the issue of relations between the native Serbs and Serb in comers (colonized in the area after 1918 as part of the agrarian reform drive). Incomers from Southeastern Serbia to whom the native population ascribed the 'Sop' identity are the focal point of the research.
Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од
2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и
Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина,
коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач,
Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце,
Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне
резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника
(колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У
фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је
староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“.
Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су
променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим
процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и
доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други
облици колективног идентитета) увек... представља резултат интеракције
континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција –
категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс).
Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације
у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у
области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим
ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову,
интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају
ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски
дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише
погранични карактер и мултиетницитет.
Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности
(премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање),
религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с
различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе.
Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама
локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним
идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета.
Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се
изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло
до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима
и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану
на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи
доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић).
Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета,
јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и
солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко
порекло и сл.)
Keywords:
Serbs / Albanians / Sops / natives / natives / incomers / colonization / ethnic identity / identification / categorization / Kosovo / Kosovsko Pomoravlje / Срби / Албанци / „Шопови“ / староседеоци / досељеници / колонизација / етнички идентитет / идентификација / категоризацијаSource:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2008, 56, 2, 133-147Publisher:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Funding / projects:
URI
http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/563/498https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8864
Institution/Community
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - JOUR AU - Zlatanović, Sanja PY - 2008 UR - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/563/498 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8864 AB - The paper is based on fieldwork conducted over the course of a period from 2003 until 2006 at refugee centers in Serbia proper and Southeastern Kosovo more specifically in a part of the area known today as Kosovsko Pomoravlje. The paper is intended to present preliminary results of the probe into the issue of relations between the native Serbs and Serb in comers (colonized in the area after 1918 as part of the agrarian reform drive). Incomers from Southeastern Serbia to whom the native population ascribed the 'Sop' identity are the focal point of the research. AB - Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од 2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина, коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач, Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце, Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника (колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“. Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други облици колективног идентитета) увек представља резултат интеракције континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција – категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс). Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову, интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише погранични карактер и мултиетницитет. Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности (премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање), религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе. Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета. Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић). Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета, јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко порекло и сл.) PB - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA T2 - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA T1 - Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo T1 - Моћ категоризације : староседеоци и досељеници југоисточног Косова SP - 133 EP - 147 VL - 56 IS - 2 DO - 10.2298/GEI0802133Z UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864 ER -
@article{ author = "Zlatanović, Sanja", year = "2008", abstract = "The paper is based on fieldwork conducted over the course of a period from 2003 until 2006 at refugee centers in Serbia proper and Southeastern Kosovo more specifically in a part of the area known today as Kosovsko Pomoravlje. The paper is intended to present preliminary results of the probe into the issue of relations between the native Serbs and Serb in comers (colonized in the area after 1918 as part of the agrarian reform drive). Incomers from Southeastern Serbia to whom the native population ascribed the 'Sop' identity are the focal point of the research., Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од 2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина, коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач, Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце, Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника (колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“. Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други облици колективног идентитета) увек представља резултат интеракције континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција – категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс). Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову, интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише погранични карактер и мултиетницитет. Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности (премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање), религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе. Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета. Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић). Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета, јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко порекло и сл.)", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA", journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA", title = "Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo, Моћ категоризације : староседеоци и досељеници југоисточног Косова", pages = "133-147", volume = "56", number = "2", doi = "10.2298/GEI0802133Z", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864" }
Zlatanović, S.. (2008). Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 133-147. https://doi.org/10.2298/GEI0802133Z https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864
Zlatanović S. Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):133-147. doi:10.2298/GEI0802133Z https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864 .
Zlatanović, Sanja, "Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):133-147, https://doi.org/10.2298/GEI0802133Z ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864 .