DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASA
  • ЕИ САНУ - Радови истраживача / IE SASA - Researchers' publications
  • View Item
  •   DAIS
  • Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASA
  • ЕИ САНУ - Радови истраживача / IE SASA - Researchers' publications
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo

Моћ категоризације : староседеоци и досељеници југоисточног Косова

Thumbnail
2008
bitstream_33787.pdf (6.975Mb)
Authors
Zlatanović, Sanja
Article (Published version)
,
Етнографски институт САНУ
Metadata
Show full item record
Abstract
The paper is based on fieldwork conducted over the course of a period from 2003 until 2006 at refugee centers in Serbia proper and Southeastern Kosovo more specifically in a part of the area known today as Kosovsko Pomoravlje. The paper is intended to present preliminary results of the probe into the issue of relations between the native Serbs and Serb in comers (colonized in the area after 1918 as part of the agrarian reform drive). Incomers from Southeastern Serbia to whom the native population ascribed the 'Sop' identity are the focal point of the research.
Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од 2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина, коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач, Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце, Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника (колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“. Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други облици колективног идентитета) увек... представља резултат интеракције континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција – категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс). Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову, интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише погранични карактер и мултиетницитет. Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности (премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање), религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе. Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета. Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић). Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета, јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко порекло и сл.)

Keywords:
Serbs / Albanians / Sops / natives / natives / incomers / colonization / ethnic identity / identification / categorization / Kosovo / Kosovsko Pomoravlje / Срби / Албанци / „Шопови“ / староседеоци / досељеници / колонизација / етнички идентитет / идентификација / категоризација
Source:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2008, 56, 2, 133-147
Publisher:
  • Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Funding / projects:
  • Ethnicity: Contemporary processes in Serbia, neighboring countries, and Diaspora (RS-147023)

DOI: 10.2298/GEI0802133Z

ISSN: 0350-0861 (print); 2334-8259 (online)

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864
URI
http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/563/498
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8864
Collections
  • ЕИ САНУ - Радови истраживача / IE SASA - Researchers' publications
Institution/Community
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASA
TY  - JOUR
AU  - Zlatanović, Sanja
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/563/498
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8864
AB  - The paper is based on fieldwork conducted over the course of a period from 2003 until 2006 at refugee centers in Serbia proper and Southeastern Kosovo more specifically in a part of the area known today as Kosovsko Pomoravlje. The paper is intended to present preliminary results of the probe into the issue of relations between the native Serbs and Serb in comers (colonized in the area after 1918 as part of the agrarian reform drive). Incomers from Southeastern Serbia to whom the native population ascribed the 'Sop' identity are the focal point of the research.
AB  - Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од
2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и
Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина,
коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач,
Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце,
Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне
резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника
(колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У
фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је
староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“.
Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су
променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим
процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и
доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други
облици колективног идентитета) увек представља резултат интеракције
континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција –
категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс).
Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације
у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у
области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим
ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову,
интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају
ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски
дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише
погранични карактер и мултиетницитет.
Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности
(премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање),
религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с
различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе.
Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама
локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним
идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета.
Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се
изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло
до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима
и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану
на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи
доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић).
Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета,
јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и
солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко
порекло и сл.)
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo
T1  - Моћ категоризације : староседеоци и досељеници југоисточног Косова
SP  - 133
EP  - 147
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802133Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864
ER  - 
@article{
author = "Zlatanović, Sanja",
year = "2008",
abstract = "The paper is based on fieldwork conducted over the course of a period from 2003 until 2006 at refugee centers in Serbia proper and Southeastern Kosovo more specifically in a part of the area known today as Kosovsko Pomoravlje. The paper is intended to present preliminary results of the probe into the issue of relations between the native Serbs and Serb in comers (colonized in the area after 1918 as part of the agrarian reform drive). Incomers from Southeastern Serbia to whom the native population ascribed the 'Sop' identity are the focal point of the research., Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од
2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и
Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина,
коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач,
Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце,
Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне
резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника
(колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У
фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је
староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“.
Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су
променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим
процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и
доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други
облици колективног идентитета) увек представља резултат интеракције
континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција –
категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс).
Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације
у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у
области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим
ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову,
интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају
ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски
дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише
погранични карактер и мултиетницитет.
Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности
(премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање),
религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с
различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе.
Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама
локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним
идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета.
Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се
изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло
до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима
и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану
на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи
доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић).
Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета,
јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и
солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко
порекло и сл.)",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo, Моћ категоризације : староседеоци и досељеници југоисточног Косова",
pages = "133-147",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802133Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864"
}
Zlatanović, S.. (2008). Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 133-147.
https://doi.org/10.2298/GEI0802133Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864
Zlatanović S. Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):133-147.
doi:10.2298/GEI0802133Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864 .
Zlatanović, Sanja, "Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):133-147,
https://doi.org/10.2298/GEI0802133Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB