DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASA
  • ЕИ САНУ - Радови истраживача / IE SASA - Researchers' publications
  • View Item
  •   DAIS
  • Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASA
  • ЕИ САНУ - Радови истраживача / IE SASA - Researchers' publications
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Historical Tradition in Serbian Genre Literature

Историјска традиција у домаћој жанровској књижевности

Thumbnail
2008
bitstream_33786.pdf (6.987Mb)
Authors
Đorđević, Ivan
Article (Published version)
,
Етнографски институт САНУ
Metadata
Show full item record
Abstract
This paper discusses two Serbian science-fiction stories with a special emphasis on the motives in their narrative structure; the motive analysis is focused on those motives that represent a transposition of 'historical tradition' elements. The key words connecting images appearing in this context are: fear of losing (national) identity and a strategy of resistance towards those, who presumably, want to 'take over' the identity. In this sense, a return to 'the historical tradition', in the analyzed texts, aims to reassess certain past models indicating at the same time those that have successfully served and endured as historical models in this discourse.
Циљ овог рада јесте мотивска анализа двеју приповедака које припадају корпусу домаће научнофантастичне књижевности, при чему се посебан акценат ставља на оне мотиве који у наративној структури приповедака представљају транспозицију елемената „историјске традиције“. Реферишући на социокултурни миље у Србији у последњих двадесет година, пре свега имам у виду захуктали процес ретрадиционализације, за овај период веома карактеристичан, и – са тим у вези – „употребу традиције“ схваћену као „процес у оквиру кога се елементи традиције исецају из свог основног контекста и користе за остваривање циљева који им по себи нису иманентни“. Употреба наведених мотива биће тумачена у контексту њихове трансформације и реконтекстуализације, у односу на друштвену реалност културе у којој ова књижевност настаје. У овом раду полазим од претпоставке да је жанровска књижевност заснована на извесном „културном капиталу“, који је заједнички унутар комуникацијског ланца аутор – читалац. То се прева...сходно односи на ону врсту „крутости“, иманентне жанру, која се одражава у „прећутном“ знању реципијента о томе да чита оно што очекује. Та (по)дељена значења, заправо, представљају основни конституент који омогућава да се жанр идентификује као поткултура у оквиру дате културе, у овом случају – оне коју уобичајено називамо популарном. Оно што, међутим, феномен чини још интересантнијим за антрополошко испитивање јесте чињеница да сама „крутост“ жанровске форме, наизглед парадоксално, омогућава константно учитавање нових значења, која реципијент, с обзиром на базично и априорно (прећутно) културно разумевање које у оквиру жанра поседује, инкорпорира у сопствену концептуалну мапу. На тај начин се врши трансфер културних значења на линији аутор пошиљалац ('заробљеник' сопственог времена и продукт друштва у којем пише) – читалац реципијент (такође 'заробљеник' и продукт друштва, али и конституисан у оквиру жанра, односно поткултуре којој 'припада'). На основу анализиране грађе може се закључити да кључне речи које повезују представе које се у овом контексту стварају јесу страх од губитка (националног) идентитета и стратегија отпора према ономе ко, претпостављено, тај идентитет жели да „отме“. У том смислу, повратак у „историјску традицију“ има за циљ управо преиспитивање појединих модела које нам прошлост нуди и, уз позивање на њихов несумњиви ауторитет, одабир оних историјских узора који су, у овом дискурсу, проблем опстанка на „позорници нација“ успешно решили. Мотиви из „историјске традиције“, кроз овакву жанровску реинтерпретацију, имају искључиво функцију потврђивања доминатног јавног говора краја осамдесетих и почетка деведесетих година прошлог века, нудећи пожељне моделе за актуелни друштвенополитички тренутак.

Keywords:
Genre literature / science-fiction / tradition / national identity / fear / жанровска књижевност / научна фантастика / традиција / национални идентитет / страх
Source:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2008, 56, 2, 99-115
Publisher:
  • Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Funding / projects:
  • Anthropological research of communication in contemporary Serbia (RS-147021)

DOI: 10.2298/GEI0802099D

ISSN: 0350-0861 (print); 2334-8259 (online)

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863
URI
http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/560/495
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8863
Collections
  • ЕИ САНУ - Радови истраживача / IE SASA - Researchers' publications
Institution/Community
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASA
TY  - JOUR
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/560/495
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8863
AB  - This paper discusses two Serbian science-fiction stories with a special emphasis on the motives in their narrative structure; the motive analysis is focused on those motives that represent a transposition of 'historical tradition' elements. The key words connecting images appearing in this context are: fear of losing (national) identity and a strategy of resistance towards those, who presumably, want to 'take over' the identity. In this sense, a return to 'the historical tradition', in the analyzed texts, aims to reassess certain past models indicating at the same time those that have successfully served and endured as historical models in this discourse.
AB  - Циљ овог рада јесте мотивска анализа двеју приповедака које
припадају корпусу домаће научнофантастичне књижевности, при чему се
посебан акценат ставља на оне мотиве који у наративној структури
приповедака представљају транспозицију елемената „историјске традиције“.
Реферишући на социокултурни миље у Србији у последњих двадесет година,
пре свега имам у виду захуктали процес ретрадиционализације, за овај период
веома карактеристичан, и – са тим у вези – „употребу традиције“ схваћену као
„процес у оквиру кога се елементи традиције исецају из свог основног
контекста и користе за остваривање циљева који им по себи нису иманентни“.
Употреба наведених мотива биће тумачена у контексту њихове
трансформације и реконтекстуализације, у односу на друштвену реалност
културе у којој ова књижевност настаје.
У овом раду полазим од претпоставке да је жанровска књижевност
заснована на извесном „културном капиталу“, који је заједнички унутар
комуникацијског ланца аутор – читалац. То се превасходно односи на ону
врсту „крутости“, иманентне жанру, која се одражава у „прећутном“ знању
реципијента о томе да чита оно што очекује. Та (по)дељена значења, заправо,
представљају основни конституент који омогућава да се жанр идентификује
као поткултура у оквиру дате културе, у овом случају – оне коју уобичајено
називамо популарном. Оно што, међутим, феномен чини још интересантнијим
за антрополошко испитивање јесте чињеница да сама „крутост“ жанровске
форме, наизглед парадоксално, омогућава константно учитавање нових
значења, која реципијент, с обзиром на базично и априорно (прећутно)
културно разумевање које у оквиру жанра поседује, инкорпорира у сопствену
концептуалну мапу. На тај начин се врши трансфер културних значења на
линији аутор пошиљалац ('заробљеник' сопственог времена и продукт
друштва у којем пише) – читалац реципијент (такође 'заробљеник' и продукт
друштва, али и конституисан у оквиру жанра, односно поткултуре којој
'припада'). На основу анализиране грађе може се закључити да кључне речи које
повезују представе које се у овом контексту стварају јесу страх од губитка
(националног) идентитета и стратегија отпора према ономе ко,
претпостављено, тај идентитет жели да „отме“. У том смислу, повратак у
„историјску традицију“ има за циљ управо преиспитивање појединих модела
које нам прошлост нуди и, уз позивање на њихов несумњиви ауторитет,
одабир оних историјских узора који су, у овом дискурсу, проблем опстанка на
„позорници нација“ успешно решили. Мотиви из „историјске традиције“, кроз
овакву жанровску реинтерпретацију, имају искључиво функцију потврђивања
доминатног јавног говора краја осамдесетих и почетка деведесетих година
прошлог века, нудећи пожељне моделе за актуелни друштвенополитички
тренутак.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Historical Tradition in Serbian Genre Literature
T1  - Историјска традиција у домаћој жанровској књижевности
SP  - 99
EP  - 115
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802099D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863
ER  - 
@article{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2008",
abstract = "This paper discusses two Serbian science-fiction stories with a special emphasis on the motives in their narrative structure; the motive analysis is focused on those motives that represent a transposition of 'historical tradition' elements. The key words connecting images appearing in this context are: fear of losing (national) identity and a strategy of resistance towards those, who presumably, want to 'take over' the identity. In this sense, a return to 'the historical tradition', in the analyzed texts, aims to reassess certain past models indicating at the same time those that have successfully served and endured as historical models in this discourse., Циљ овог рада јесте мотивска анализа двеју приповедака које
припадају корпусу домаће научнофантастичне књижевности, при чему се
посебан акценат ставља на оне мотиве који у наративној структури
приповедака представљају транспозицију елемената „историјске традиције“.
Реферишући на социокултурни миље у Србији у последњих двадесет година,
пре свега имам у виду захуктали процес ретрадиционализације, за овај период
веома карактеристичан, и – са тим у вези – „употребу традиције“ схваћену као
„процес у оквиру кога се елементи традиције исецају из свог основног
контекста и користе за остваривање циљева који им по себи нису иманентни“.
Употреба наведених мотива биће тумачена у контексту њихове
трансформације и реконтекстуализације, у односу на друштвену реалност
културе у којој ова књижевност настаје.
У овом раду полазим од претпоставке да је жанровска књижевност
заснована на извесном „културном капиталу“, који је заједнички унутар
комуникацијског ланца аутор – читалац. То се превасходно односи на ону
врсту „крутости“, иманентне жанру, која се одражава у „прећутном“ знању
реципијента о томе да чита оно што очекује. Та (по)дељена значења, заправо,
представљају основни конституент који омогућава да се жанр идентификује
као поткултура у оквиру дате културе, у овом случају – оне коју уобичајено
називамо популарном. Оно што, међутим, феномен чини још интересантнијим
за антрополошко испитивање јесте чињеница да сама „крутост“ жанровске
форме, наизглед парадоксално, омогућава константно учитавање нових
значења, која реципијент, с обзиром на базично и априорно (прећутно)
културно разумевање које у оквиру жанра поседује, инкорпорира у сопствену
концептуалну мапу. На тај начин се врши трансфер културних значења на
линији аутор пошиљалац ('заробљеник' сопственог времена и продукт
друштва у којем пише) – читалац реципијент (такође 'заробљеник' и продукт
друштва, али и конституисан у оквиру жанра, односно поткултуре којој
'припада'). На основу анализиране грађе може се закључити да кључне речи које
повезују представе које се у овом контексту стварају јесу страх од губитка
(националног) идентитета и стратегија отпора према ономе ко,
претпостављено, тај идентитет жели да „отме“. У том смислу, повратак у
„историјску традицију“ има за циљ управо преиспитивање појединих модела
које нам прошлост нуди и, уз позивање на њихов несумњиви ауторитет,
одабир оних историјских узора који су, у овом дискурсу, проблем опстанка на
„позорници нација“ успешно решили. Мотиви из „историјске традиције“, кроз
овакву жанровску реинтерпретацију, имају искључиво функцију потврђивања
доминатног јавног говора краја осамдесетих и почетка деведесетих година
прошлог века, нудећи пожељне моделе за актуелни друштвенополитички
тренутак.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Historical Tradition in Serbian Genre Literature, Историјска традиција у домаћој жанровској књижевности",
pages = "99-115",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802099D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863"
}
Đorđević, I.. (2008). Historical Tradition in Serbian Genre Literature. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 99-115.
https://doi.org/10.2298/GEI0802099D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863
Đorđević I. Historical Tradition in Serbian Genre Literature. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):99-115.
doi:10.2298/GEI0802099D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863 .
Đorđević, Ivan, "Historical Tradition in Serbian Genre Literature" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):99-115,
https://doi.org/10.2298/GEI0802099D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB