Holiday text message well-wishing
Празничне SMS честитке
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Text messages became an important means of everyday communication, especially so among the younger generations. As a relatively new way of communication sending and receiving of text messages is shoving other, classical means such as letter writing. Sending a written message via cellular phone became usual means of communication in almost all life circumstances. This paper discusses messages sent out as well-wishing/cards for the most important yearly holidays.
Брз проток информација све више постаје потреба, па самим тим и
битна одредница савременог начина живота. Из тог разлога, и нове
технологије постају све значајније у домену комуникације. Приступачност
мобилних телефона и препознавање могућности да се са њима брже, лакше и
једноставније обавља комуникација подстакли су њихово релативно брзо
ширење на српском тржишту. Модернизација у смислу коришћења
информатичких технологија почела је на нашим просторима током
деведесетих година прошлог века, да би тек уласком у нови миленијум процес
постао незаустављив.
Истраживачи су још осамдесетих година уочили да се појављују нови
облици стваралаштва, који постају савремени облици фолклорне традиције.
Ова врста стваралаштва временом је постала део свакодневне културе
(новинске тужбалице, епитафи на надгробним споменицима, вицеви, у
последњој деценији – имејл и SMS поруке).
У последњих неколико година, SMS поруке/честитке су постале део
празничне комуникације, код скоро свих празника ...који су и у традиционалној
заједници били време када се очекивала посебна врста честитке (Бадњи дан,
Божић, Српска нова година, Осми март, Васкрс, породичне славе, у
последњих неколико година – Дан заљубљених). Томе је допринела и
чињеница да мобилни телефон није више привилегија само одређеног броја
материјално добростојећих појединаца.
Са појавом и омасовљавањем празничног честитања путем мобилног
телефона, стиче се утисак да је текст празничних порука много "смелији",
чиме се на неки начин потире граница између дозвољеног и недозвољеног
садржаја честитке, у односу на период пре већег продора масовне културе.
Један од разлога је и то што се у време када су празници били окосница
друштвених догађања у заједници тачно знало шта је дозвољено/примерено,
односно, шта је забрањено/непримерено празнично понашање. Међутим,
садржаји појединих порука које у нашем времену круже током празника
(ласцивни, као и они са политичком садржином), без генерацијског ограничења приликом слања и читања, највероватније у традиционалној
заједници, због владајућих норми понашања, не би били примљени са
одобравањем.
SMS честитке указују како на разноликост садржаја, тако и на
маштовитост и креативност њихових стваралаца. Садржај ових порука је у
складу са временом, али и њиховим ствараоцима – од класичних порука до
порука са ласцивним или политичким садржајем. То нас упућује на запажање
да је однос корисника промењен не само према медијуму преноса, него и
према прилици/празнику када се комуникација обавља.
Мобилни телефон, иако само средство које омогућава директну
комуникацију, истовремено омогућава ослобађање од комуникативних стега
које су постојале у традиционалној комуникацији, пре свега због обичајних
норми које су диктирале међусобне односе у заједници. Свакако да садашња
комуникација постаје све једноставнија – не само из техничких разлога, већ и
због чињенице да су измењени породични односи, што је узроковало
"лабављење" улога које су појединци имали у време празника.
Празничне честитке – као начин исказивања жеља за напредак
појединца, породице, па самим тим и сеоске заједнице – нису специфичност
нашег времена. Али оно што јесте посебност времена у коме живимо, а што се
све више огледа и у садржају и у начину празничног честитања, то је
уплитање све развијеније комуникационе технологије и у област духовне
сфере живљења. У суштини – како у прошлости, тако и данас – основни
смисао празничног честитања јесте да се упуте жеље да време које следи иза
празника, можда боље рећи – између два празника, буде успешније за
заједницу и појединца, а све то посматрано у односу на време које је
претходило честитаном празнику. То је, у основи, нешто што се није битно
променило до нашег времена. Међутим, како се може видети, све више се,
уклапајући се у савремене друштвене токове, мења начин упућивања жеља
колективу и појединцу.
Keywords:
Holidays / well-wishing/cards / communication / text messages / празници / честитке / комуникација / SMS порукеSource:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2008, 56, 2, 75-98Publisher:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Funding / projects:
URI
http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/559/494https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8862
Institution/Community
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - JOUR AU - Ivanović-Barišić, Milina PY - 2008 UR - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/559/494 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8862 AB - Text messages became an important means of everyday communication, especially so among the younger generations. As a relatively new way of communication sending and receiving of text messages is shoving other, classical means such as letter writing. Sending a written message via cellular phone became usual means of communication in almost all life circumstances. This paper discusses messages sent out as well-wishing/cards for the most important yearly holidays. AB - Брз проток информација све више постаје потреба, па самим тим и битна одредница савременог начина живота. Из тог разлога, и нове технологије постају све значајније у домену комуникације. Приступачност мобилних телефона и препознавање могућности да се са њима брже, лакше и једноставније обавља комуникација подстакли су њихово релативно брзо ширење на српском тржишту. Модернизација у смислу коришћења информатичких технологија почела је на нашим просторима током деведесетих година прошлог века, да би тек уласком у нови миленијум процес постао незаустављив. Истраживачи су још осамдесетих година уочили да се појављују нови облици стваралаштва, који постају савремени облици фолклорне традиције. Ова врста стваралаштва временом је постала део свакодневне културе (новинске тужбалице, епитафи на надгробним споменицима, вицеви, у последњој деценији – имејл и SMS поруке). У последњих неколико година, SMS поруке/честитке су постале део празничне комуникације, код скоро свих празника који су и у традиционалној заједници били време када се очекивала посебна врста честитке (Бадњи дан, Божић, Српска нова година, Осми март, Васкрс, породичне славе, у последњих неколико година – Дан заљубљених). Томе је допринела и чињеница да мобилни телефон није више привилегија само одређеног броја материјално добростојећих појединаца. Са појавом и омасовљавањем празничног честитања путем мобилног телефона, стиче се утисак да је текст празничних порука много "смелији", чиме се на неки начин потире граница између дозвољеног и недозвољеног садржаја честитке, у односу на период пре већег продора масовне културе. Један од разлога је и то што се у време када су празници били окосница друштвених догађања у заједници тачно знало шта је дозвољено/примерено, односно, шта је забрањено/непримерено празнично понашање. Међутим, садржаји појединих порука које у нашем времену круже током празника (ласцивни, као и они са политичком садржином), без генерацијског ограничења приликом слања и читања, највероватније у традиционалној заједници, због владајућих норми понашања, не би били примљени са одобравањем. SMS честитке указују како на разноликост садржаја, тако и на маштовитост и креативност њихових стваралаца. Садржај ових порука је у складу са временом, али и њиховим ствараоцима – од класичних порука до порука са ласцивним или политичким садржајем. То нас упућује на запажање да је однос корисника промењен не само према медијуму преноса, него и према прилици/празнику када се комуникација обавља. Мобилни телефон, иако само средство које омогућава директну комуникацију, истовремено омогућава ослобађање од комуникативних стега које су постојале у традиционалној комуникацији, пре свега због обичајних норми које су диктирале међусобне односе у заједници. Свакако да садашња комуникација постаје све једноставнија – не само из техничких разлога, већ и због чињенице да су измењени породични односи, што је узроковало "лабављење" улога које су појединци имали у време празника. Празничне честитке – као начин исказивања жеља за напредак појединца, породице, па самим тим и сеоске заједнице – нису специфичност нашег времена. Али оно што јесте посебност времена у коме живимо, а што се све више огледа и у садржају и у начину празничног честитања, то је уплитање све развијеније комуникационе технологије и у област духовне сфере живљења. У суштини – како у прошлости, тако и данас – основни смисао празничног честитања јесте да се упуте жеље да време које следи иза празника, можда боље рећи – између два празника, буде успешније за заједницу и појединца, а све то посматрано у односу на време које је претходило честитаном празнику. То је, у основи, нешто што се није битно променило до нашег времена. Међутим, како се може видети, све више се, уклапајући се у савремене друштвене токове, мења начин упућивања жеља колективу и појединцу. PB - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA T2 - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA T1 - Holiday text message well-wishing T1 - Празничне SMS честитке SP - 75 EP - 98 VL - 56 IS - 2 DO - 10.2298/GEI0802075I UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8862 ER -
@article{ author = "Ivanović-Barišić, Milina", year = "2008", abstract = "Text messages became an important means of everyday communication, especially so among the younger generations. As a relatively new way of communication sending and receiving of text messages is shoving other, classical means such as letter writing. Sending a written message via cellular phone became usual means of communication in almost all life circumstances. This paper discusses messages sent out as well-wishing/cards for the most important yearly holidays., Брз проток информација све више постаје потреба, па самим тим и битна одредница савременог начина живота. Из тог разлога, и нове технологије постају све значајније у домену комуникације. Приступачност мобилних телефона и препознавање могућности да се са њима брже, лакше и једноставније обавља комуникација подстакли су њихово релативно брзо ширење на српском тржишту. Модернизација у смислу коришћења информатичких технологија почела је на нашим просторима током деведесетих година прошлог века, да би тек уласком у нови миленијум процес постао незаустављив. Истраживачи су још осамдесетих година уочили да се појављују нови облици стваралаштва, који постају савремени облици фолклорне традиције. Ова врста стваралаштва временом је постала део свакодневне културе (новинске тужбалице, епитафи на надгробним споменицима, вицеви, у последњој деценији – имејл и SMS поруке). У последњих неколико година, SMS поруке/честитке су постале део празничне комуникације, код скоро свих празника који су и у традиционалној заједници били време када се очекивала посебна врста честитке (Бадњи дан, Божић, Српска нова година, Осми март, Васкрс, породичне славе, у последњих неколико година – Дан заљубљених). Томе је допринела и чињеница да мобилни телефон није више привилегија само одређеног броја материјално добростојећих појединаца. Са појавом и омасовљавањем празничног честитања путем мобилног телефона, стиче се утисак да је текст празничних порука много "смелији", чиме се на неки начин потире граница између дозвољеног и недозвољеног садржаја честитке, у односу на период пре већег продора масовне културе. Један од разлога је и то што се у време када су празници били окосница друштвених догађања у заједници тачно знало шта је дозвољено/примерено, односно, шта је забрањено/непримерено празнично понашање. Међутим, садржаји појединих порука које у нашем времену круже током празника (ласцивни, као и они са политичком садржином), без генерацијског ограничења приликом слања и читања, највероватније у традиционалној заједници, због владајућих норми понашања, не би били примљени са одобравањем. SMS честитке указују како на разноликост садржаја, тако и на маштовитост и креативност њихових стваралаца. Садржај ових порука је у складу са временом, али и њиховим ствараоцима – од класичних порука до порука са ласцивним или политичким садржајем. То нас упућује на запажање да је однос корисника промењен не само према медијуму преноса, него и према прилици/празнику када се комуникација обавља. Мобилни телефон, иако само средство које омогућава директну комуникацију, истовремено омогућава ослобађање од комуникативних стега које су постојале у традиционалној комуникацији, пре свега због обичајних норми које су диктирале међусобне односе у заједници. Свакако да садашња комуникација постаје све једноставнија – не само из техничких разлога, већ и због чињенице да су измењени породични односи, што је узроковало "лабављење" улога које су појединци имали у време празника. Празничне честитке – као начин исказивања жеља за напредак појединца, породице, па самим тим и сеоске заједнице – нису специфичност нашег времена. Али оно што јесте посебност времена у коме живимо, а што се све више огледа и у садржају и у начину празничног честитања, то је уплитање све развијеније комуникационе технологије и у област духовне сфере живљења. У суштини – како у прошлости, тако и данас – основни смисао празничног честитања јесте да се упуте жеље да време које следи иза празника, можда боље рећи – између два празника, буде успешније за заједницу и појединца, а све то посматрано у односу на време које је претходило честитаном празнику. То је, у основи, нешто што се није битно променило до нашег времена. Међутим, како се може видети, све више се, уклапајући се у савремене друштвене токове, мења начин упућивања жеља колективу и појединцу.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA", journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA", title = "Holiday text message well-wishing, Празничне SMS честитке", pages = "75-98", volume = "56", number = "2", doi = "10.2298/GEI0802075I", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8862" }
Ivanović-Barišić, M.. (2008). Holiday text message well-wishing. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 75-98. https://doi.org/10.2298/GEI0802075I https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8862
Ivanović-Barišić M. Holiday text message well-wishing. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):75-98. doi:10.2298/GEI0802075I https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8862 .
Ivanović-Barišić, Milina, "Holiday text message well-wishing" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):75-98, https://doi.org/10.2298/GEI0802075I ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8862 .