„ Друштво Огањ за спаљивање мртваца у Београду“ : развој, идеје и симболи
“Oganj: Association of Cremation in Belgrade” : Development, Ideas and Symbols
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Аутор се бави развојем идеје кремирања посмртних остатака у
Србији, од краја 19. века до данашњих дана. Еколошки и економски
мотиви пропагирања кремације, који су истицани као примарни од
стране пионира крематистичког покрета, током 20. века добијају
одлике својеврсне атеистичке идеологије смрти, која, међутим,
задржава унутрашње контроверзе и дихотомије. Жеља да се
чињеница смрти што брже и што безболније избрише из свакодневног
живота налази свој израз и у омасовљењу оваквог начина
„сахрањивања“, до кога је дошло током последње деценије 20. века.
Развој идеја и покрета, те симболика коришћења у његовом
пропагирању, изложени су и анализирани на основу материјала
друштва „Огањ“, а погребно и посмртно „ритуално“ понашање и
ставови савремених крематиста дати су на основу разговора са
испитаницима и опсервација на београдским гробљима.
And although the development and spreading of the idea of cremation, as well as mentioned laws, could be seen as the beginning of secularization of death death has remained, for a long time, closely associated with this or that religious beliefs and practice. Still, the development of the idea of cremation during the 20th century testifies on changes related to understanding of death among the contemporary, especially urban population in Serbia. This is particularly true for Belgrade and Novi Sad, although some other areas seem to be accepting new ideas and practices. The paper illustrates the development of the idea, its latent and real content, symbols used during its promotion. The accent is put on an ideological polarization that came about as a result of the development of cremation.
Keywords:
Кремација / екологија / атеизација / десакрализација / Београд / црква / cremation / ecology / atheism / secularization / Belgrade / Novi Sad / churchSource:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2006, 54, 289-303Publisher:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Funding / projects:
URI
http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/676/606https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8828
Institution/Community
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - JOUR AU - Павићевић, Александра PY - 2006 UR - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/676/606 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8828 AB - Аутор се бави развојем идеје кремирања посмртних остатака у Србији, од краја 19. века до данашњих дана. Еколошки и економски мотиви пропагирања кремације, који су истицани као примарни од стране пионира крематистичког покрета, током 20. века добијају одлике својеврсне атеистичке идеологије смрти, која, међутим, задржава унутрашње контроверзе и дихотомије. Жеља да се чињеница смрти што брже и што безболније избрише из свакодневног живота налази свој израз и у омасовљењу оваквог начина „сахрањивања“, до кога је дошло током последње деценије 20. века. Развој идеја и покрета, те симболика коришћења у његовом пропагирању, изложени су и анализирани на основу материјала друштва „Огањ“, а погребно и посмртно „ритуално“ понашање и ставови савремених крематиста дати су на основу разговора са испитаницима и опсервација на београдским гробљима. AB - And although the development and spreading of the idea of cremation, as well as mentioned laws, could be seen as the beginning of secularization of death death has remained, for a long time, closely associated with this or that religious beliefs and practice. Still, the development of the idea of cremation during the 20th century testifies on changes related to understanding of death among the contemporary, especially urban population in Serbia. This is particularly true for Belgrade and Novi Sad, although some other areas seem to be accepting new ideas and practices. The paper illustrates the development of the idea, its latent and real content, symbols used during its promotion. The accent is put on an ideological polarization that came about as a result of the development of cremation. PB - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA T2 - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA T1 - „ Друштво Огањ за спаљивање мртваца у Београду“ : развој, идеје и симболи T1 - “Oganj: Association of Cremation in Belgrade” : Development, Ideas and Symbols SP - 289 EP - 303 VL - 54 DO - 10.2298/GEI0654289P UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8828 ER -
@article{ author = "Павићевић, Александра", year = "2006", abstract = "Аутор се бави развојем идеје кремирања посмртних остатака у Србији, од краја 19. века до данашњих дана. Еколошки и економски мотиви пропагирања кремације, који су истицани као примарни од стране пионира крематистичког покрета, током 20. века добијају одлике својеврсне атеистичке идеологије смрти, која, међутим, задржава унутрашње контроверзе и дихотомије. Жеља да се чињеница смрти што брже и што безболније избрише из свакодневног живота налази свој израз и у омасовљењу оваквог начина „сахрањивања“, до кога је дошло током последње деценије 20. века. Развој идеја и покрета, те симболика коришћења у његовом пропагирању, изложени су и анализирани на основу материјала друштва „Огањ“, а погребно и посмртно „ритуално“ понашање и ставови савремених крематиста дати су на основу разговора са испитаницима и опсервација на београдским гробљима., And although the development and spreading of the idea of cremation, as well as mentioned laws, could be seen as the beginning of secularization of death death has remained, for a long time, closely associated with this or that religious beliefs and practice. Still, the development of the idea of cremation during the 20th century testifies on changes related to understanding of death among the contemporary, especially urban population in Serbia. This is particularly true for Belgrade and Novi Sad, although some other areas seem to be accepting new ideas and practices. The paper illustrates the development of the idea, its latent and real content, symbols used during its promotion. The accent is put on an ideological polarization that came about as a result of the development of cremation.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA", journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA", title = "„ Друштво Огањ за спаљивање мртваца у Београду“ : развој, идеје и симболи, “Oganj: Association of Cremation in Belgrade” : Development, Ideas and Symbols", pages = "289-303", volume = "54", doi = "10.2298/GEI0654289P", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8828" }
Павићевић, А.. (2006). „ Друштво Огањ за спаљивање мртваца у Београду“ : развој, идеје и симболи. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 54, 289-303. https://doi.org/10.2298/GEI0654289P https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8828
Павићевић А. „ Друштво Огањ за спаљивање мртваца у Београду“ : развој, идеје и симболи. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2006;54:289-303. doi:10.2298/GEI0654289P https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8828 .
Павићевић, Александра, "„ Друштво Огањ за спаљивање мртваца у Београду“ : развој, идеје и симболи" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 54 (2006):289-303, https://doi.org/10.2298/GEI0654289P ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8828 .