Gypsy Dragon : an Evolutionary Approach to Narratives

Abstract

This paper will attempt to explain Serbian Gypsy oral narratives by applying concepts drawn from evolutionary psychology. The Gypsy story will illustrate how various narrative characteristics are used by Gypsies to employ social knowledge on local surroundings to better serve fitness solutions.

Овај рад представља резултат антрополошке примене метода еволуционе психологије и теорије на проблематику социјалне и репродуктивне стратегије ромске популације у Србији, с нагласком на моделовање образаца понашања као на битан елемент сваке такве стратегије. Предмет овог рада јесте бихејвиорална нормативистика имплицирана једном ромском причом/наративом, а циљ успостављање везе између социо- културних образаца понашања и стратегија одржања заједнице у разноврсним историјским, друштвеним, културним и економским условима. Главни јунак – Циганин у обрађеном наративу показао је све оне особине које и иначе Цигани 1 негују као свој адаптивни механизам, али и начин живота од кога нерадо одустају – лукавство, преваре, крађе, номадски начин живота, сиромаштво, бедан социјални положај, необразованост, бројно потомство итд. У свему томе, Циганин као јунак приче успева захваљујући својим особинама трикстера, тј. довитљивошћу, преварама, сналажљивошћу и лукавством. Другим речима, наратив с једне стране, верно одсликава друштвену стварност Цигана у Србији, како у прошлости тако, рекло би се, и у садашњости, док с друге стране преноси потомцима модел успешне адаптације и опстанка. Анализа показује да дотична прича не само што пружа објашњење циганског начина живота, већ га и потврђује и шта-више позитивно валоризује. Такође, разматра се значај наратива за истраживање популација које поседују искључиво оралну културу, као и значај наратива за еволуциону антропологију, и истиче се да они служе не само преношењу знања које се сматра значајним у оквиру неке заједнице, већ и као преносници модела пожељног понашања.