Кpсно име (крснa слава) код Срба у Будимпешти и околини у функцији одржавања етничког идентитета

Abstract

Обичај прослављања крсног имена или крсне славе, празника свеца заштитника породице, код Срба је опште распрострањен. О традицијском моделу прослављања славе може се говорити само условно, јер овај обичај у пракси карактеришу бројне варијације, и у прошлости и данас. И поред релативне једноставности форми прослављања, слава је изразито комплексан, синкретичан и полифункционалан обичај. Поред верске димензије (која укључује и пагански и хришћански слој), значајна димензија овог празника је друштвена, али и димензија симболизације етничког идентитета. Управо ова последња долази у први план мeђy Србима у Maђaрcкoј, који живе у окружењу од којег се етнички разликују. У раду се укратко износе ставови саговорника о слави као етничком симболу, као и савремене форме њеног прослављања међу Србима у Будимпешти и околини.

Celebration of Family patron's day is very widespread among Serbs in general. The traditional model of celebration suffered many changes, which in practice resulted in many variations in terms of its form. Regardless of its relatively simple form of celebration, Family patron's day still represents a very complex, amalgamating and multifunctional custom. In addition to religious aspects (both pagan and Christian), the celebration itself contains important social and symbolic ethnic identity issues. The latter one is the most emphasized among the Serbs living in Hungary. This paper briefly describes informants' views with respect to the holiday as a symbol of ethnicity, and the holiday's present day forms of celebration.