Петар Славковски, Свет који нестаје. Традиционала аграрна култура Словака у централној и јужној Европи

Abstract

Прилагођавање природној средини и снабдевање животним намирницама представља свакодневицу помоћу које човек стиче не само биолошка добра, већ и културни идентитет. Ово исто- времено означава и ниво културне зрелости при хуманизацији природне средине. Материјалне, социјалне и духовне манифестације, као и однос према природи, организација породице и друштва, вредносне оријентације – све ово је у прошлости у Словачкој било под значајним утицајем сеоског начина живота. Зависност од пољо- привредне производње прожимала је духовни живот сељака и одразила се на богати аграрни култ њихових предака. Ово су полазне тачке Петра Славковског, сарадника Етнографског института Словачке академије наука, аутора монографије Свет који нестаје, који уједно наглашава да ову стару културну основу, која је усредсређена на просперитет сеоских породица, налазимо у свим европским сеоским аграрним друштвима као део културне баштине.