The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?

Abstract

The term “Erased” refers to a part of the population in the Republic of Slovenia that has been erased in 1992 from the official population registry. A critical analysis of the given discourse confirms that the erased were not removed from the registry due to their immanent characteristics or behaviors (background, ethnic or regional, social status, being late for filing claims to obtain the citizenship in Slovenia) but due to the existence of the discourse about Slovenians which has brought about a creation and interpretation of laws, and thus allowed the removal/erasing of the particular group in question as well as other subsequent connotation regarding the term “the erased”.

Израз ‘избрисани‘односи се на један део популације Републике Словеније који је 1992. године био избрисан из регистра њеног сталног становништва. Применом критичке анализе дискурса потврђује се теза да ‘избрисани’ нису избрисани због неких својих есенцијалистички схваћених „иманентних“ карактеристика или поступака (порекло – етничко или регионално, социјални статус, неаплицирање за словеначко држављанство у предвиђеном року), већ услед постојања дискурса о словенству који је довео до стварања и интерпретације закона којим је омогућен настанак избрисаних, али и сва каснија придавања одређених значења термину ‘избрисани‘. Речи немају значење саме по себи, већ је оно зависно од њихове употребе. То потврђује сосировско становиште да је лингвистички знак арбитраран. Ако је арбитраран, онда није слободан. И не само зато што не може да постоји сам за себе, већ само као део система, нити само зато што јер употреба знакова није слободна ствар по себи. Сваки лингвистички знак – чим постане актуализован – постане уплетен у комплексне мреже дискурса. Неки лингвистички знаци могу да се померају по тим мрежама, а други су у потпуности зависни од надређеног дискурса, оног који их је створио. Тако ‘избрисани’ постоји као обичан придев. И тај обичан придев има слободу кретања по различитим дискурсима. ‘Избрисани’, као нешто што је део дискурса о словенству, врло тешко постаје екстензија или интензија неког другог дискурса, бар све до тренутка док се надређени дискурс не промени довољно (и отвори се да пусти ‘избрисане’ напоље, иако је и направљен зато да им не дозволи да уопште уђу у њега). То значи да се за сада крај приче о ‘избрисанима’ не назире, упркос покушајима промене дискурса о њима. ‘Избрисани’ остају антипод некаквих Словенаца, неки реликт, нуспродукт осамостаљивања Словеније, неки варавари, неко Друго, иако се све чешће повезују са одређеним глобалнијим токовима (општа људска права, глобални социјални покрети). Разлог томе се мора тражити у равни која превазилази раван овог конкретног надређеног дискурса. Док не настане редефиниција словенства, ‘избрисани’ ће постојати. А редефиниција дикурса о словенству настаће само у складу са ширим политичким променама. ‘Избрисани’ тако остају избрисани до даљњег.