Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији)

Abstract

Проучавање традиционалних дечјих игара у Србији израсло је из класичних етнографских радова Вука Стефановића Караџића. Оне већ више од једног века заокупљају пажњу домаћих етнолога. Приступ њиховом проучавању еволуирао је упоредо са развојем теоријских и методолошких оквира етнологије. Прва истраживања дечјих игара, вршена у другој половини 19. века, карактерисао је етнографски приступ, истраживања обављана почетком 20. века- етнолошки, да би она извршена почетком овога века одликовао антрополошки приступ. Промена приступа проучавања дечјих игара условљена је развитком научне мисли и потребом да се посматрана проблематика сагледа из више углова.

The paper explains transformation of the various approaches to studying children’s games in Serbia. The transformation itself was determined by the development of theoretical and methodological perspectives in ethnology/anthropology. The first research on children’s games in Serbia was carried out in the second half of the 19 th century; the research was ethnographic, that is, only the data were collected but without deeper analysis or explanation. Tihomir Djordjević was the first one to study the games in a real ethnological sense, explaining the games with similar cultural phenomena. Up until 1980’s the games were not studied in details by ethnologists. However, new research has brought new dimensions – analytical and interpretative – into play, where the games are seen as a product of one specific culture in a specific moment in time. This kind of approach holds that the games have a universal character in all societies, and this is what results in anthropological perspective of these games.