Медеја некад и сад: (ре)конструкција идентитета жене и странкиње у роману Медеја. Гласови, Кристе Волф

Abstract

Једна од најшокантнијих, најнеразумљивијих и истовремено најинспиративнијих трагедија из грчке антике јесте Еурипидова Медеја. Ова драма има богату и дугу историју адаптација које су увек представљале пресек између античког текста, са једне стране, и читања аутора/ауторки, са друге, а то је зависило од културног и политичког контекста у коме су уметници изнова ишчитавали и стварали своју Медеју. Иако већина адаптација припада позоришној продукцији, за тему овог рада одабрала сам књижевно дело, роман Медеја: гласови, Кристе Волф. У првом делу бавићу се реконструкцијом античког контекста и значењем Еурипидовог текста из перспективе антропологије антике, а у другом делу ћу се посветити адаптацији Волфове: начинима на које ауторка пише своју Медеју, као и разлозима који су Волфову навели да приђе тексту управо на начин који је одабрала, главној вези између верзије Волфове и старијих верзија, као и интелектуалој и социјалној клими у којој је Медеја Кристе Волф настала. Фокус истраживања биће усмерен на ишчитавање конструкције другости, рода и родних улога, тј. на анализу њиховe конструкције – у грчкој антици, када је Еурипидова драма написана, али и у немачком тј. европском контесту краја двадесетог века у коме је Медеју изнова написала Криста Волф покушавши да преиспита и деконструише предрасуде о женама које из ових прописаних улога проистичу.

One of the most shocking, the most difficult to understand and at the same time the most inspiring tragedy from the Greek antiquity is Euripeides' Medea. This drama has a rich and a long history of adaptations that have always represented an interface between the ancient text on the one hand, and the author's reading on the other, which always depended on cultural and political context of the period that influenced the perspective of the author. Most of these adaptations belong to theatrical production. However my interest in this paper is not oriented towards theatre, but towards literature, a novel Medea: A Modern Retelling by Christa Wolf. First part of the paper deals with the reconstruction of the ancient context and meaning of this drama in the antiquity from the perspective of contemporary study of classics, while the second part is devoted to the questions of Wolf's adaptation: the ways in which Christa Wolf rewrites Medea, tracing of Wolf's reasons to approach the text in such a way, the main relation of Wolf's version to former version(s), and intellectual and social climate in which Wolf's Medea was created. The focus of the research will be on the reading of the construction of the Other, of gender and gender roles, also through the analysis of their transgression - in the Greek antiquity when Euripides drama was staged, as well in the Germen (European) context of the end of the twentieth century in which Medea was rewritten by Christa Wolf.