Смрт у медијима

Abstract

Утицај медија на свакодневни живот савременог друштва више је него позната чињеница. Медији су ти који значајно учествују у конструисању, али и сублимисању јавног мњења, постајући тако врста интерактивног „прозора“ друштвене комуникације и продукције доминантних културних образаца. Због тога они представљају моћно средство политичке пропаганде и манипулације. Но уколико се, бар за тренутак, употреба медија у политичке сврхе остави по страни, видећемо да се њихова свеприсутност у свакодневном животу одражава и у сфери базичних друштвених институција, мишљења и понашања, те да они у одређеној мери представљају замену за различите механизме (ритуалне) катарзе, које је поседовало традиционално друштво. Овај рад је посвећен проучавању феномена смрти, односно слике смрти коју креирају медији, и то првенствено штампани. Извршен је покушај анализе и давања одговора на питања: чије и које смрти „заслужују“ медијску пажњу, на који начин их медији презентују, како медији третирају „обичне“ смрти, а у којим ситуацијама и, опет, на који начин, врше хероизацију појединих покојника и њихових последњих животних тренутака? Да ли и како медији „дозирају“ количину подношљивог присуства смрти у јавном говору, на који начин се идеолошке матрице рефлектују кроз ову слику, и да ли проток времена и развој медија доносе неке промене по овом питању? Анализа се односи на медијски простор Србије, а акценат је стављен на издања дневног листа Политика од 1963 до 2000. године, као и на издања неколико других дневних новина и листова који су излазили након 2000. године.

This paper discusses the role of media in a construction of public image, speech and presentation of death. The main research questions could be posed as follows: does the media discourse confirm a thesis about modern society as the one which intensely avoids encounter with Death, or does it defy it? Frequent images or hints of death in visual media- in films, informative and entertainment programs- suggest certain changes related to this issue in the past few decades. This analysis focuses on printed media, hence the paper assesses numerous issues of the daily journal Политика from 1963, 1972, 1973, 1979, 1985, 1991, 1995, 1999, 2007 and 2008, as well as some other daily journals after 2000. The analysis confirms a strong connection between the current political systems and ideology and speech about death. In addition, it reveals a political usage of this event but also speaks up about cultural and historical models, underlying all other constructions. During the 1960’s and 1970’s, the presentations, including the speech about death relied on the traditional understandings about inevitability of death and dying, and alternatively on atheistic beliefs related to the progress and wellbeing of the society. In this particular discourse, death was present to a limited degree, serving primarily to glorify socialist order. The end of the 1970’s witnessed an increase in the glorification of the death, correlated with the decrease of the dominant political ideology. On the other hand, the 1990’s brought about more presence of the national and religious symbolism and glorification of the dead as heroes. After 2000, mercantilism is evident throughout the media. All of the media broadcast drastic images of death and dead, thus providing an answer to the posed question at the beginning of this paper- about the relationship of the modern society towards death- but nevertheless, this still leaves out many implicit consequences and possible meanings.