Турцизми у лексичким збиркама ресавског краја

Abstract

Грађа Речника САНУ бележи велики број турцизама из српских народних говора и представља важан извор за проучавање дијалекатских турцизама у српском језику. Опис турцизама ресавског говорног типа, који припада косовско-ресавском дијалекту, није до сада био предмет проучавања. Циљ овога рада је анализа једног броја турцизама из Речника САНУ са потврдама из лексичких збирки ресавског краја. Лексеме амза, елбет, бакија и долабџија не бележи Шкаљићев речник или у том речнику није регистровано значење ових лексема забележено у савременом ресавском говору.

One of the important tasks in researching Turkish loanwords in Serbian language is the study of dialectal loanwords. The Turkish loanwords from the region of Resava haven’t been a subject of scientific research yet. Basic material for analysing the lexis of Turkish origin was taken from four collections of words of the Region of Resava collected by Đ. Melentijević, D. Mitrović, N. T. Daničić and I. Milosavljević. These four collections of words have been included as a lexicographic sources for the Dictionary of Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The paper analyses four loanwords attested in the region of Resava (amza, elbet, bakija and dolabdžija) which were not attested in A. Škaljić’s Dictionary of Turcisms as an entry or one of the meanings.