Турцизми у лексичким збиркама ресавског краја
Turkish Loanwords in the Collection of Words of the Region of Resava
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Грађа Речника САНУ бележи велики број турцизама из српских
народних говора и представља важан извор за проучавање дијалекатских
турцизама у српском језику. Опис турцизама ресавског говорног типа,
који припада косовско-ресавском дијалекту, није до сада био предмет проучавања. Циљ овога рада је анализа једног броја турцизама
из Речника САНУ са потврдама из лексичких збирки ресавског краја.
Лексеме амза, елбет, бакија и долабџија не бележи Шкаљићев речник
или у том речнику није регистровано значење ових лексема забележено
у савременом ресавском говору.
One of the important tasks in researching Turkish loanwords in Serbian
language is the study of dialectal loanwords. The Turkish loanwords from
the region of Resava haven’t been a subject of scientific research yet.
Basic material for analysing the lexis of Turkish origin was taken
from four collections of words of the Region of Resava collected by Đ.
Melentijević, D. Mitrović, N. T. Daničić and I. Milosavljević. These four
collections of words have been included as a lexicographic sources for
the Dictionary of Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language of the
Serbian Academy of Sciences and Arts.
The paper analyses four loanwords attested in the region of Resava
(amza, elbet, bakija and dolabdžija) which were not attested in A. Škaljić’s
Dictionary of Turcisms as an entry or one of the meanings.
Keywords:
турцизам / позајмљеница / дијалекат / ресавски говор / речник / лексемаSource:
Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII, 2017, 215-220Publisher:
- Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
- Београд : Иститут за српски језик САНУ
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Ђинђић, Марија PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8506 AB - Грађа Речника САНУ бележи велики број турцизама из српских народних говора и представља важан извор за проучавање дијалекатских турцизама у српском језику. Опис турцизама ресавског говорног типа, који припада косовско-ресавском дијалекту, није до сада био предмет проучавања. Циљ овога рада је анализа једног броја турцизама из Речника САНУ са потврдама из лексичких збирки ресавског краја. Лексеме амза, елбет, бакија и долабџија не бележи Шкаљићев речник или у том речнику није регистровано значење ових лексема забележено у савременом ресавском говору. AB - One of the important tasks in researching Turkish loanwords in Serbian language is the study of dialectal loanwords. The Turkish loanwords from the region of Resava haven’t been a subject of scientific research yet. Basic material for analysing the lexis of Turkish origin was taken from four collections of words of the Region of Resava collected by Đ. Melentijević, D. Mitrović, N. T. Daničić and I. Milosavljević. These four collections of words have been included as a lexicographic sources for the Dictionary of Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The paper analyses four loanwords attested in the region of Resava (amza, elbet, bakija and dolabdžija) which were not attested in A. Škaljić’s Dictionary of Turcisms as an entry or one of the meanings. PB - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“ PB - Београд : Иститут за српски језик САНУ T2 - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII T1 - Турцизми у лексичким збиркама ресавског краја T1 - Turkish Loanwords in the Collection of Words of the Region of Resava SP - 215 EP - 220 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8506 ER -
@article{ author = "Ђинђић, Марија", year = "2017", abstract = "Грађа Речника САНУ бележи велики број турцизама из српских народних говора и представља важан извор за проучавање дијалекатских турцизама у српском језику. Опис турцизама ресавског говорног типа, који припада косовско-ресавском дијалекту, није до сада био предмет проучавања. Циљ овога рада је анализа једног броја турцизама из Речника САНУ са потврдама из лексичких збирки ресавског краја. Лексеме амза, елбет, бакија и долабџија не бележи Шкаљићев речник или у том речнику није регистровано значење ових лексема забележено у савременом ресавском говору., One of the important tasks in researching Turkish loanwords in Serbian language is the study of dialectal loanwords. The Turkish loanwords from the region of Resava haven’t been a subject of scientific research yet. Basic material for analysing the lexis of Turkish origin was taken from four collections of words of the Region of Resava collected by Đ. Melentijević, D. Mitrović, N. T. Daničić and I. Milosavljević. These four collections of words have been included as a lexicographic sources for the Dictionary of Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The paper analyses four loanwords attested in the region of Resava (amza, elbet, bakija and dolabdžija) which were not attested in A. Škaljić’s Dictionary of Turcisms as an entry or one of the meanings.", publisher = "Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, Београд : Иститут за српски језик САНУ", journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII", title = "Турцизми у лексичким збиркама ресавског краја, Turkish Loanwords in the Collection of Words of the Region of Resava", pages = "215-220", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8506" }
Ђинђић, М.. (2017). Турцизми у лексичким збиркама ресавског краја. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“., 215-220. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8506
Ђинђић М. Турцизми у лексичким збиркама ресавског краја. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII. 2017;:215-220. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8506 .
Ђинђић, Марија, "Турцизми у лексичким збиркама ресавског краја" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII (2017):215-220, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8506 .