Sprechen Sie Deutsch? German Language and Revitalization of Ethnic Identity of the Germans in Bačka
Sprеchen Sie Deutsch? Немачки језик и ревитализација етничког идентитета Немаца у Бачкој
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
This paper ∗ analyzes the use of German langue in the public
and private spheres of communication among members of
three local associations of Germans in Bačka. Their efforts to
preserve native idiom, after decades of "ethnic mimicry" of
German community in Vojvodina, and under the hardship of
asymmetrical bilingualism favoring Serbian and Hungarian
languages, are directed not only to preserve German language,
but they also play a significant role in the process of (re) construction of their ethnic identity. German language is given the
utmost importance by the local leaders of the German association, as a key symbol of "Germanship" in this region. It is used
as a tool for drawing and highlighting the symbolic boundaries
of the local ethnic German community in Bačka. The tendency
of German community members in Bačka to communicate in
German language in private communication, and during their
gatherings, plus the imperative of raising the level of competition in their nativ...e language idiom – have a function of draw-
ing symbolic boundaries in relation to other ethnic communities in the region.
У овом раду анализирам употребу немачког
језика у оквиру јавне и приватне сфере комуникације
међу члановима три локална удружења Немаца у
Бачкој, доводећи је у везу са процесом
(ре)конструкције њиховог етничког идентитета.
Улога немачког језика у неговању и
манифестовању етничког идентитета југословенских /
војвођанских Немаца била је такође значајна у
периоду између Првог и Другог светског рата.
У току периода "етничке мимикрије" – готово у читавој другој
половини 20. века, и све до његове последње деценије – када се највећи број
војвођанских Немаца због сплета историјских и политичких околности свесно
определио за одбацивање или прикривање сопственог етничког идентитета,
немачки језик, као један од његових најпрепознатљивијих симбола, уступа
своје место у јавној и приватној комуникацији језицима већинских етничких
заједница из окружења.
Суочени са присуством асиметричног билингвизма у корист српског и
мађарског језика, као и са слабом компетицијом матерњег идиома међ...у
Немцима у Бачкој – као последицама вишедеценијског периода "етничке
хибернације", а у настојању да (ре)конструишу сопствени, али и етнички
идентитет својих сународника, руководство и активисти новоформираних локалних немачких удружења поклањају посебну пажњу повратку немачког
језика у јавну и приватну сферу комуникације. Немачки језик је од стране
њихових челника препознат као кључни симбол немства на овим просторима.
Он се користи као средство за исцртавање и наглашавање симболичних
етничких граница локалних немачких заједница у Бачкој. Тежња њихових
чланова у Бачкој да међусобно комуницирају на немачком језику, у приватној
комуникацији и приликом боравка у својим удружењима, као и императив
подизања нивоа језичке компетиције матерњег идиома, у функцији су
"исцртавања" симболичких граница у односу на етничке заједнице из
окружења.
Упркос уложеном труду локалних удружења, процес ревитализације
немачког језика међу бачким Немцима додатно отежава чињеница да законски прописи, с обзиром на изразиту малобројност Немаца у Војводини, не
предвиђају могућност да они могу користити свој матерњи језик приликом комуникације у званичним ситуацијама. Због тога његово "оживљавање" зависи
од међусобног односа са осталим симболима етничког идентитета
војвођанских Немаца, али и од мотивације чланова локалних заједница. Но
какав ће бити крајњи исход овог подухвата – показаће време.
Кључне речи:
German language / native idiom / ethnic identity / Germans in Vojvodina / Bačka / немачки језик / матерњи идиом / етнички идентитет / Немци у ВојводиниИзвор:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2012, 60, 2, 171-185Издавач:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA