Фолклорна анегдота између индивидуалног и колективног: Теренска истраживања Срба у Медини (Мађарска)

Abstract

У раду се испитује циклус анегдота снимљених током теренског истраживања Срба из Медине (мађ. Medina, Мађарска), 2002. године. Предмет анализе су одлике ових наратива на основу којих се они могу сврстати у гранични усмени жанр између мемората и фабулата, као и модели прелаза аутобиографског сећања у фабулат, односно преласка из „индивидуалног“ у домен „колективног“.

This work is based on folklore material, which was gathered during ethnolinguistic field research of Serbian traditional lexicon and spiritual culture in Medina village in Hungary in 2002. Folklore material is composed of the sayings by the informer Sava Sokic and primarily can be defined as a series of comical narrations. If we look upon these narrations as a genre of oral speech and within context of ethnolinguistic interview, we can notice a complex structure of this oral genre. That is, this genre functions as a memorat with typical beginnings and met textual comments. On the other hand, it respects almost all genre norms, which are characteristic for folklore anecdote. Therefore, comic narrations of Save Sokic, and that are valid also for folklore anecdote in general, can be classified as borderline genre – between memorata and fabulata.