Problems of Burial in Modern Greece: Between Customs, Law and Economy
Проблеми сахрањивања у савременој Грчкој: између обичаја, закона и економије
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
This paper focuses on issues of
complex relationships between religion and local
tradition on the one side and needs of modern
society, government laws and migrations on the
other, as exemplified by funerals in modern
Greece. Overcrowding in big urban centers,
especially in municipalities of Athens,
consequently led to a lack of space for
traditional long-term burial by inhumation.
Exhumation follows after three to five years, when family members are forced
to face (often un-decayed) remains of loved ones .The question arises
concerning the ethical dimension of such a procedure and the emotional
traumas it causes. Skeletons stripped of flesh undergo secondary burial by
being laid into an ossuary. Cremation is not practiced, although cremation
societies of citizens interested in it exist and Greek Parliament voted for the
permission to build and operate crematories in 2006. However, Greece is still
the only country member of European Union without a crematory. In Greece,...
Orthodox Christian faith is the official religion with significant social influence,
which, consequently leads to a failure of implementation of cremation on its
territory even for local and foreign citizens of other faiths and atheists. The
deceased are being transported to the cheapest crematories in Bulgaria or,
on rare occasions, to some of the “prestigious” ones in Western European
countries.
У фокусу интересовања овог рада
налази се проблематика сложеног односа
религије и локалне традиције са једне стране и
потреба савременог друштва, државних закона
и миграција са друге стране, на примеру
сахрањивања у савременој Грчкој.
Пренасељеност у великим урбаним центрима,
посебно у атинским општинама има за
последицу недостатак простора за традиционално дугорочније сахрањивање
инхумацијом. Прибегава се есхумацији где су чланови породице приморани да се
након три до пет година суоче са посмртним (често нераспаднутим) остацима
својих ближњих. Поставља се питање зашто се не прибегава кремацији иако
постоје крематистичка удружења заинтересованих грађана. Иако је грчки
парламент 2006. године изгласао дозволу за изградњу и пуштање у рад
крематоријума, Грчка је још увек једина земља чланица Европске уније која нема
крематоријум. Ово се може објаснити чињеницом да је у Грчкој православно
хришћанство државна религија са јаким друштвеним утицајем, који се, између
осталог, од...ражава и на успорено решавање проблема кремирања посмртних
остатака, чак и за иноверне и атеисте. Покојници се превозе у најјефтиније
крематоријуме у Бугарској или ређе у неке „престижније“ у западноевропским
државама.
Keywords:
burial / cremation / honeftiri / Greece / Athens / emigrants / tradition / religion / Church / сахрана / кремација / хоневтири / Грчка / Атина / емигранти / традиција / религија / ЦркваSource:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2013, 61, 1, 43-57Publisher:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Projects:
Note:
- Тема броја: Лица смрти (ур. Александра Павићевић) / Topic of the Issue: Faces of Death (ed. Aleksandra Pavićević)