Историзам и ’аутентичност’ у дијалектологији: пример српског у Мађарској

Abstract

У овом раду дат је преглед дијалектолошких истраживања српског језика у Мађарској, на основу кога се може видети како доминантна дијалектолошка парадигма припада ’пасторалној традицији’ која је носталгично загледана у прошлост и усмерена ка проблемима генеалогије. У тој традицији ’аутентични’ језик се конструише као конзервативни (рурални) варијетет, који прима што мање утицаја од стандардног језика или од страних контактних варијетета.

This paper offers an overview of the dialectological studies on Serbian in Hungary. It clearly illustrates that the dominant Serbian dialectological paradigm belongs to the so called ’pastoral tradition’ is concerned mainly with issues of language genealogy and ethno genesis and therefore looks back nostalgically to the past. In that tradition ’authentic’ language is construed as a conservative (rural) variety, that is influenced to a minor degree by the standard Serbian as well as by the contact varieties.