Сад од наши деца ми се радујемо да колко матерњег језика скупу и научу: чипска говорна заједница и процес замене језика

Abstract

Место Чип (мађ. Szigetcsép) се налази на дунавском острву Чепел (мађ. Csepel-sziget), 30 км јужно од Будимпеште. Све до Другог светског рата, српска говорна заједница у Чипу функционише као затворена, вишеструко повезана друштвена мрежа, у којој се практикује сеоска ендогамија и користи српски као основни комуникативни кôд. У послератном периоду, након коренитих друштвених промена, долази до отварања заједнице и почетка замене језика. У наредним одељцима представићу историју Чипа (1), затим основне одлике друштвене мреже чипских Срба (2), податке о антрополингвистичким теренским истраживањима (3), карактеристике чипске говорне заједнице (4), као и транскрипте који илуструју однос говорника према вишејезичности, одржању и замени језика (5).

In the paper, the sociolinguistic situation of the oldest Serbian generation in Szigetcsép was analysed, based on the fieldwork in 2001 and 2008. Firstly, the short place and community history and its social network were presented. Subsequent to this, the anthropological and linguistic fieldwork in Szigetcsép, its methods and results were explained. Finally, the speech community of Szigetcsép Serbs, its language repertoire, Serbian local variety, language use and practice of language shift were described. The paper is accompanied with the transcripts of interviews with Szigetcsép Serbs, in which they reflect on their language use.