Evanđeoski hrišćani na Dunavu: razvoj baptizma u Novom Sadu

Abstract

Као еванђеоски покрет, баптизам настаје у оквиру европског протестантизма у Енглеској и Холандији почетком XVII века, а захваљујући мисионарским активностима баптистичких проповедника током XVIII и XIX века врло брзо се ширио Европом. Циљ овог рада односи се на представљање динамике ширења баптизма на простору Аустроугарске монархије и оснивања прве баптистичке цркве у Новом Саду 1892. године. Као и друге неопротестантске заједнице, баптисти су се највише ширили у етнички и конфесионално хетерогеним срединама, посебно међу Мађарима и Немцима. Почетком XX века Нови Сад је представљао важан баптистички центар, будући да су се јавна крштења нових верника обављала на реци. Пракса крштења на Дунаву задржала се све до Другог светског рата о чему, како се у раду наводи, извештавају баптистички часописи на немачком језику Гласник Еванђеља (Evangeliumsbote), Гласник мира (Friedensbote) и Гласник кршењака (Täuferbote).