Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике
Prestige of the Šumadija-Vojvodina Varieties in Hungary: A Case Study in Diachronic Sociolinguistics
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
The paper is concerned with the Serbian varieties in the Budapest area which resulted from the convergence between various Štokavian varieties: Šumadija-Vojvodina, Kosovsko-Resavski, (East-Herzegovina) Ijekavian, and Ikavian. The dialects in the Budapest area developed probably in the 16th and 17th centuries under Ottoman rule in Hungary (1541-1699) and after the Great Serb Migration into Hapsburg Monarchy (1690). Based upon the anthropolinguistic fieldwork in Hungary (2001-2008), the paper analyses those dialect features which show that the Šumadija-Vojvodina variety enjoyed prestige at the time when the convergence occurred. The paper specifically focuses upon the suppression of the Ijekavian forms in favor of the Ekavian Šumadija-Vojvodina forms which continues up to the present day.
Предмет проучавања у раду су српски варијетети у околини Будимпеште, који су настали конвергенцијом шумадијско-војвођанских, косовско-ресавских, јекавских и икавских говора. Формирање дијалекатског профила ових говора вероватно се десило током 16. и крајем 17. века, за време Османске Мађарске (1541–1699) и након Велике сеобе Срба (1690) у Хабсбуршку монархију. Користећи примере из савремених теренских истраживања, анализирам језичке црте које указују да је у контакту разних дијалеката, шумадијско-војвођанска екавица уживала престиж. У раду, прво излажем основне податке о српској мањини и указујем на најзначајнија дијалектолошка истраживања ових варијетета. Затим, дајем кратак опис теренских истраживања. У средишњем делу анализирам примере из интервјуа вођених у месту Чип (мађ. Szigetcsép).
Keywords:
sociolinguistics / diachrony / language contact / Serbian language in Hungary / Šumadija-Vojvodina variety / Ekavian / IIjekavian / prestige / социолингвистика / дијахронија / језички контакт / шумадијско-војвођански / екавски / ијекавски / престиж / српски у МађарскоjSource:
Научни састанак слависта у Вукове дане, 2013, 227, 42 (1), 213-Publisher:
- Београд : Међународни славистички центар
- Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду
Funding / projects:
- Language, folklore, migrations in the Balkans (RS-178010)
Note:
- Зборник радова са Међународног скупа слависта у Вукове дана, одржаног 12-14. IX 2012. Тема скупа "Интралингвистички и екстралингвистички чиниоци у формирању и развоју српског стандардног језика"
Collections
Institution/Community
Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASATY - JOUR AU - Илић (Мандић), Марија PY - 2013 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8145 AB - The paper is concerned with the Serbian varieties in the Budapest area which resulted from the convergence between various Štokavian varieties: Šumadija-Vojvodina, Kosovsko-Resavski, (East-Herzegovina) Ijekavian, and Ikavian. The dialects in the Budapest area developed probably in the 16th and 17th centuries under Ottoman rule in Hungary (1541-1699) and after the Great Serb Migration into Hapsburg Monarchy (1690). Based upon the anthropolinguistic fieldwork in Hungary (2001-2008), the paper analyses those dialect features which show that the Šumadija-Vojvodina variety enjoyed prestige at the time when the convergence occurred. The paper specifically focuses upon the suppression of the Ijekavian forms in favor of the Ekavian Šumadija-Vojvodina forms which continues up to the present day. AB - Предмет проучавања у раду су српски варијетети у околини Будимпеште, који су настали конвергенцијом шумадијско-војвођанских, косовско-ресавских, јекавских и икавских говора. Формирање дијалекатског профила ових говора вероватно се десило током 16. и крајем 17. века, за време Османске Мађарске (1541–1699) и након Велике сеобе Срба (1690) у Хабсбуршку монархију. Користећи примере из савремених теренских истраживања, анализирам језичке црте које указују да је у контакту разних дијалеката, шумадијско-војвођанска екавица уживала престиж. У раду, прво излажем основне податке о српској мањини и указујем на најзначајнија дијалектолошка истраживања ових варијетета. Затим, дајем кратак опис теренских истраживања. У средишњем делу анализирам примере из интервјуа вођених у месту Чип (мађ. Szigetcsép). PB - Београд : Међународни славистички центар PB - Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду T2 - Научни састанак слависта у Вукове дане T1 - Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике T1 - Prestige of the Šumadija-Vojvodina Varieties in Hungary: A Case Study in Diachronic Sociolinguistics SP - 213 VL - 227 IS - 42 (1) UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8145 ER -
@article{ author = "Илић (Мандић), Марија", year = "2013", abstract = "The paper is concerned with the Serbian varieties in the Budapest area which resulted from the convergence between various Štokavian varieties: Šumadija-Vojvodina, Kosovsko-Resavski, (East-Herzegovina) Ijekavian, and Ikavian. The dialects in the Budapest area developed probably in the 16th and 17th centuries under Ottoman rule in Hungary (1541-1699) and after the Great Serb Migration into Hapsburg Monarchy (1690). Based upon the anthropolinguistic fieldwork in Hungary (2001-2008), the paper analyses those dialect features which show that the Šumadija-Vojvodina variety enjoyed prestige at the time when the convergence occurred. The paper specifically focuses upon the suppression of the Ijekavian forms in favor of the Ekavian Šumadija-Vojvodina forms which continues up to the present day., Предмет проучавања у раду су српски варијетети у околини Будимпеште, који су настали конвергенцијом шумадијско-војвођанских, косовско-ресавских, јекавских и икавских говора. Формирање дијалекатског профила ових говора вероватно се десило током 16. и крајем 17. века, за време Османске Мађарске (1541–1699) и након Велике сеобе Срба (1690) у Хабсбуршку монархију. Користећи примере из савремених теренских истраживања, анализирам језичке црте које указују да је у контакту разних дијалеката, шумадијско-војвођанска екавица уживала престиж. У раду, прво излажем основне податке о српској мањини и указујем на најзначајнија дијалектолошка истраживања ових варијетета. Затим, дајем кратак опис теренских истраживања. У средишњем делу анализирам примере из интервјуа вођених у месту Чип (мађ. Szigetcsép).", publisher = "Београд : Међународни славистички центар, Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду", journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане", title = "Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике, Prestige of the Šumadija-Vojvodina Varieties in Hungary: A Case Study in Diachronic Sociolinguistics", pages = "213", volume = "227", number = "42 (1)", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8145" }
Илић (Мандић), М.. (2013). Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике. in Научни састанак слависта у Вукове дане Београд : Међународни славистички центар., 227(42 (1)), 213. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8145
Илић (Мандић) М. Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2013;227(42 (1)):213. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8145 .
Илић (Мандић), Марија, "Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 227, no. 42 (1) (2013):213, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8145 .